SEDAM USTAŠA NA JEDNOG SRBINA: Meta su im svejedno bili deca i starci: Šta “Oluja” govori o Hrvatima?

ZNAJUĆI da se naša država i narod nalaze u jako teškoj i skoro bezizlaznoj poziciji, ustaše su to iskoristile da ratuju protiv naše dece i staraca.

Rezultati najvećeg pogroma u novijoj istoriji Evrope su poznati i jasni. Republika Srpska Krajina je u agresiji ustaških snaga, pojačanih 5. korpusom zločinačke Armije BiH i uz vojnu, logističku, savetodavnu i obaveštajnu podršku iz SAD, prestala da postoji. Istovremeno, oko 250.000 srpskih civila, dece, žena i staraca, etnički je očišćeno sa vekovnih ognjišta.

Ustaška vojska, predvođena Antom Gotovinom i Franjom Tuđmanom ispred sebe je imala slabašnu i brojčano malu Srpsku vojsku Krajine koja nije mogla da pruži značajniji otpor. S druge strane, podrška Beograda bi značila sukob najširih mogućih razmera, što nije bilo u interesu srpskog naroda.

Znajući da se naša država i narod nalaze u jako teškoj i skoro bezizlaznoj poziciji, ustaše su to iskoristile da ratuju protiv naše dece i staraca.

Užasne scene sa Petrovačke ceste, gde je ustaški MiG u niskom letu bombardovao izbegličku kolonu svedoče o karakteru ustaša.

S druge strane, znajući da ukoliko ne zakolju, ne siluju, ne zapale i ne ubiju nejač na najgrozomornije načine, mnogi od mobilisanih “bojovnika” neće osetiti srpsku krv, razularena banda se odmah po padu Knina dala u “rad”.

O razmerama zločina govorio je i sam Gotovina na sednici svog štaba, gde je pred kamerama govorio o pljački, paljevini i ubistvima staraca, želeći da spere odgovornost sa sebe.

Razumevajući da spaljena srpska sela ne može da sakrije, i da će srpske duše iz grobova progovoriti o onome što su im uradili Hrvati za samo nekoliko dana, i sam Tuđman je pozivao Srbe da ostanu. Svako ko ga je poslušao završio je ubijen, silovan, zapaljen pred sopstvenom kućom.

Njihov pravi plan, plan Gotovine i Tuđmana i celokupne hrvatske nacije, Tuđman je nešto ranije saopštio na Brijunima. Tada je izgovorio onu čuvenu i zlokobnu rečenicu da je potrebno Srbima naneti takve udarce “da praktično nestanu”.

To “praktično” u stvarnosti se pretvorilo u “zaista”, jer ustaški bojovnici nisu štedeli ni pse koje su porodice izbegle iz Obrovca i Benkovca ostavili da lutaju ulicama u nadi da će preživeti. Čak su i psi, samo zato što su im Srbi bili vlasnici, morali da skončaju sa metkom u glavi.

Srpski narod je u svom odnosu sa Hrvatima doživeo zločine kakve nije doživeo nijedan drugi narod u istoriji. Bilo je krvavih sukoba i bilo je i biće ratova u kojima se sukobljavaju puno mnogobrojnije nacije. Ipak, niko nikoga nije i neće ubijati sa takvom mržnjom, krvoločno i neljudski, kao što su Hrvati ubijali Srbe.

Danas kada jedan deo srpskog naroda s radošću odlazi na more u Hrvatsku i tamo troši teško zarađeni novac, plašeći se da mu neke mlade ustaše ne bace automobil u more, oni pravi Srbi, koji znaju ko im je iskonski i krvni neprijatelj, ponavljaju: Decu vam nećemo oprostiti! Dogodine u Kninu!

(24sedam)