субота, 11.07.2026, 20:52 -> 21:17
Извор: РТС
Аутор: Славица Џиновић
Уочи Петровдана, у бројним домаћинствима израђују се лиле – бакље од коре дрвета које се пале као део вековне традиције. Заједно са њима чува се и обичај који окупља генерације и који је постао део нематеријалног културног наслеђа Србије.
Док се приближава Петровдан, у подрињским домаћинствима почиње посао који се не прескаче. Супружници Небојша и Анастасија Ђурђевић ове године направили су око 1.700 лила. Вештину су наследили од родитеља, а традицију настављају да негују и данас.
Небојша Ђурђевић из Великог Села објашњава да је потребно огулити трешњину кору, донети је и осушити.
“Одсећи штап, напаковати да буде ова страна коре напољу. Треба да се суши два до три дана да би могла да гори лепо”, каже Ђурђевић.
Иако су се многи обичаји временом изгубили, лилање је у Подрињу остало живо. За многе породице то је прилика за окупљање и заједничко обележавање празника, уз обичај који се памти од најранијег детињства.
Анастасија Ђурђевић из Великог Села каже да су то углавном лепа сећања и можда најлепши део њеног детињства.
“Када смо се сви окупљали, када је долазило баш доста деце. Драго ми је што тако ти старији обичаји у неку руку остају садашњим генерацијама, што није, да кажем, то некако изумрло”, наводи Анастасија Ђурђевић.
Лилање носи и дубљу симболику. Кроз векове је пратило живот тог краја и постало део његовог културног идентитета.
Етнолог Ана Чугуровић каже да је обичај најраније био значајан за људе који су се бавили сточарством, ради заштите домова.
“Данас је обичај подједнако заступљен и у селима у околини Лознице и у граду и свуда где има деце, а у обичају учествују и све друге генерације”, истиче Чугуровић.
Од израде до пламена уочи Петровдана, лилање повезује прошлост и садашњост. За многе генерације, та ноћ остала је једно од најлепших сећања на детињство и заједништво. И ове године лиле ће горети широм Подриња.