Сарадња Србије и Кине наставља да јача – све више конкретних резултата долази из кинеске провинције Хебеј. Робна размена достигла је око 98 милиона долара, а нова прилика за српску привреду види се у тржишту од чак 100 милиона људи. С округлог стола из Шиђаџунга стижу поруке о даљем ширењу сарадње.
Економски односи не остају само на папиру – већ се потврђују кроз конкретну трговину, инвестиције и индустријску повезаност која већ даје мерљиве резултате у обе земље. Уз стабилан раст и све разноврснију структуру производа, сарадња Србије и Кине све више јача управо у провинцији Хебеј.
Хебеј – врата ка тржишту од 100 милиона људи
“Хебеј је кључна капија за пласман српских производа на север Кине. Као део региона који обухвата Пекинг и Тјенђин, са око 100 милиона становника, нуди огроман тржишни потенцијал. Српски производи већ су присутни, уз простор за раст извоза, док с друге стране развијена индустрија Хебеј доноси квалитетну опрему, машине и технолошка решења на српско тржиште”, истиче Чи Дексин, заменик директора трговине провинције Хебеј.
Шта Србија извози у Кину
Србија у Хебеј највише извози прехрамбену робу, али и вино. Потенцијал постоји и за воће, индустрију млека, док кинеске комапније у нашој земљи производе челик, аутоделове, граде пруге и путеве, а најављују и нове инвестиције.
“Ми у Кину извозимо дуже од десет година. Задовољни смо донекле, увек има простора за побољшање и сматрамо да би само јединствен заједнички наступ српских винарија допринео довољно да се наше винарије позиционирају на кинеском тржишту које је веома захтевно”, каже Мирјана Ђурић из “Фрушкогорских винограда”.
Адријана Месаровић, потпредседница Владе и министарка привреде истиче да реч о једном широком опусу производа. Од српских вина, српских дистилата, српске ракије, српског меда, српских кондиторских производа, суве шљиве, замрзнутог воћа.
“На нама је, на држави, на Влади Републике Србије, да кроз овакве сусрете промовишемо српске производе”, поручује Месаровићева.
Челично пријатељство
Најбољи пример “челичног пријатељства” је компанија “Хбис”. Кроз железару у Смедереву, овај кинески гигант не само да је очувао производњу, већ је постао један од кључних ослонаца српске индустрије – са значајним учешћем у извозу и хиљадама радних места. Управо овакви пројекти, кажу, показују како стратешко партнерство две земље добија конкретан, економски значај.
Додатни подстицај сарадњи дао је и Споразум о слободној трговини. Постепеним укидањем царина на велики број производа, српска роба у Кини забележила је снажан раст, са свега 25 милиона долара пре неколико година, на готово две милијарде данас.
