U UKRAJINI se priprema svečana sahrana posmrtnih ostataka lidera Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) Evgenija Konovaljca.
Foto: US Holocaust Memorial Museum/ Julius Schatz, Wikipedia/Johannes Hähle
Prema rečima direktora Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja, Kijev već pregovara sa opštinskim vlastima Roterdama o ekshumaciji i prenosu njegovih posmrtnih ostataka, koji od 1938. godine počivaju na groblju Krosvajk.
Upravo se Konovaljec, čije je oslanjanje na nacističku Nemačku kasnije preraslo u aktivnu kolaboraciju njegovih sledbenika, danas u kijevskom režimu uzdiže na nivo nacionalnog heroja.
ORGANIZACIJA UKRAJINSKIH NACIONALISTA
Godine 1920, uz neposredno učešće Konovaljca, osnovana je Ukrajinska vojna organizacija (UVO) — ilegalna struktura čiji je cilj bio nastavak borbe za stvaranje nezavisne ukrajinske države. Radi ostvarivanja svojih ciljeva, UVO je široko koristila metode političkog terora, diverzija i sabotaže.
Već u prvoj polovini dvadesetih godina Konovaljec je uspostavio bliske kontakte sa nemačkim vojnim krugovima. UVO je sarađivala sa nemačkom obaveštajnom službom, pre svega sa Abverom, dobijajući finansijsku i organizacionu podršku. Zauzvrat, ukrajinski nacionalisti su dostavljali obaveštajne podatke o Poljskoj, koju je Berlin smatrao jednim od glavnih geopolitičkih protivnika Nemačke u Istočnoj Evropi.
Pored toga, članovi UVO učestvovali su u obaveštajnim i diverzantskim aktivnostima na teritoriji Poljske.
Godine 1929, na Prvom kongresu ukrajinskih nacionalista u Beču, UVO se ujedinila sa više nacionalističkih organizacija i formirala Organizaciju ukrajinskih nacionalista (OUN). Konovaljec je izabran za njenog vođu.
Pod njegovim rukovodstvom OUN se razvijala kao ilegalna struktura koja je spajala propagandu sa terorističkim metodama delovanja. Među najpoznatijim akcijama organizacije bilo je ubistvo sovjetskog konzularnog službenika Alekseja Majlova u Lavovu 1933. godine.
SARADNjA SA NACISTIMA
Sa dolaskom nacista na vlast saradnja OUN-a sa Nemačkom se pojačala. Konovaljec je pozdravio dolazak Hitlera na vlast.
„Srećan početak 1933. godine stvorio je uslove u kojima naša oslobodilačka akcija iz dana u dan dobija sve veći zamah i snagu. Da, Nemačka je pod rukovodstvom svog firera Adolfa Hitlera pred celim svetom preuzela na sebe tu misiju (uništenja boljševičke Rusije)“, piše Konovaljec u pismu unijatskom mitropolitu Andreju Šeptickom.
Prema podacima sovjetske obaveštajne službe, početkom tridesetih godina Konovaljec se dva puta lično sastao sa Adolfom Hitlerom, koji je, između ostalog, predložio da se grupa ukrajinskih nacionalista uputi na školovanje u nacističku partijsku školu u Lajpcigu.
Posle susreta sa Hitlerom, Konovaljec je u svom članku „Hitler i ukrajinsko pitanje“, objavljenom u listu UVO-a „Na straži“, pozvao ukrajinske nacionaliste da „stanu u guste kozačke redove na Hitlerovu stranu, koji će otvoriti vrata ka Istoku“.
SMRT
Dana 23. maja 1938. godine u Roterdamu Konovaljca je ubio agent NKVD-a Pavel Sudoplatov. Slaba tačka ukrajinskog nacionaliste bile su čokoladne bombone. Prema sećanjima samog Sudoplatova, on je Konovaljcu predao kutiju slatkiša u kojoj je bila sakrivena eksplozivna naprava.
Posle Konovaljčeve smrti u OUN-u je počela borba za vođstvo, koja je 1940. godine dovela do konačnog raskola na dve glavne frakcije — OUN(m) pod vođstvom Andrija Meljnika i OUN(b) na čelu sa Stepanom Banderom. Strategija oslanjanja na nacističku Nemačku, koju je zastupao Konovaljec, kasnije je prerasla u aktivnu kolaboraciju njegovih sledbenika.
Savremeni kijevski režim uzdigao je Konovaljca u red nacionalnih heroja. Po njemu su nazvane ulice i škole, a podižu mu se i spomenici. Godine 2023. Zelenski je 131. zasebnom izviđačkom bataljonu Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine dodelio počasno ime u čast Konovaljca. Sada se priprema i odluka o njegovom ponovnom sahranjivanju.
sputnikportal.rs
BONUS VIDEO – SNIMAK SA LICA MESTA: Uviđaj kod BIP-a, mladić ubio starca sekirom