Samo na jedan dan je nikad nije podsećao, ali je i tada zvao i samo ćutao! Životna saputnica generala Mladića otvorila dušu: Do tad je postajao neki tračak nade

Vesti iz Haga o putu generala Ratka Mladića na povratku kući ispunile su tišinu. Bosiljka Mladić, njegova supruga, na prstima, sa telefonom u ruci, prati svaku reč.

– Srce mi je mirnije, Ratku je ispunjena poslednja želja da počiva pored našeg deteta.

Pogled ponovo upravlja ka ekranu. Ne zna kada će se avion spustiti na pistu beogradskog aerodroma. Ne zna pouzdano ni kada će njen suprug, ratni komandant Vojske Republike Srpske, biti sahranjen.

Na Topčiderskom groblju u Beogradu počiva njihova lepa ćerka Ana. Bila je apsolvent medicine kada je otrgnuta od života, kada su prekinuti svi njeni snovi i planovi.

– Ratko, bilo je izvesno, živ se neće vratiti iz Haga – govori. – Ali… ostala je rana da se toliko mučio u žudnji da barem koji dan provede ovde.

Bosiljka Mladić danas je žena koju je višedecenijska patnja gotovo prepolovila. Dugo je, predugo trajala bol i njena i cele generalove porodice, najpre dok se borio za pravdu, a potom i za život posle presude na doživotnu robiju. Ipak, iz nje i dalje isijavaju snaga i čvrstina potrebne za dane koji predstoje, za trenutak u kojem će se, zajedno sa sinom i unucima, dostojanstveno oprostiti od supruga.

Pratila ga je decenijama, i u dobru i u zlu. Delila s njim sudbinu, kao i mnoge teške godine, breme progona i presude koje je nosila zajedno sa najbližima.

U prethodnom razgovoru sa Bosiljkom Mladić, a bilo je to na dan kada je generalu izrečena presuda o doživotnom kazamatu u tuđini, rekla je “Novostima” da ga je to slomilo. Da je to bio poslednji udarac od koga će se teško oporaviti.

– Tako je i bilo. Do tada je možda postajao i neki tračak nade. Neka svetlost – rekla je.

– Sada, ova nepravedna odluka suda je najdublji žig. Ratko nije zaslužio takvu kaznu. Kao čovek i kao vojnik, bio je visoko moralan i pravedan. On je, zapravo, bio za neka druga vremena. Ali, valjda će jednom doći i ti dani koji će posvedočiti da mu nisu presudili ni po pravu, ni po pravdi.

A sada, dok čeka da avion iz Haga donese kovčeg njenog supruga, Bosiljka sluša vesti o njegovom odlasku i prima poruke koje stižu iz Srbije.

Upitana: “Čini se da su ti dani stigli sa generalovim večnim odlaskom… U Srbiji se peva: “Đenerale, đenerale, nek je tvojoj majci hvala”, kako primate ovakve vesti?” – slegla je ramenima Bosiljka Mladić.

Ponovo je svu snagu prikupila da čuje kada će javiti da je iz tog prokletog Haga poleteo avion sa kovčegom čoveka koji nije propuštao da je podseti na dane koji su im značili u zajedničkom životu.

Na dan kada su rođena njihova deca. Kada su rođeni unuci. Kada ju je zaprosio i oženio se njome.

Samo na jedan nikada nije podsetio.

To je dan smrti njihove Ane.

Ali ju je i tada zvao iz zatvora u Hagu.

I dugo ćutao.

Kurir.rs/Novosti