Европски лидери састају се у Бриселу у тренутку када раст цена енергије и све снажнија кинеска конкуренција додатно притискају европску привреду. На столу су и све оштрије поделе око будућег буџета Уније. Лидери ће разговарати и о припремама за ново проширење ЕУ, а сутра о подршци Украјини. Црна Гора једина се помиње у закључку Европског савета, у контексту стратешког значаја проширења, сазнаје РТС.
Од почетка сукоба са Ираном, европске цене гаса порасле су за око 140 одсто, цене дизела готово удвостручене. Али међу чланицама нема сагласности шта је прави одговор: додатне субвенције, интервенције на тржишту или промене европских правила?
Премијер Шпаније Педро Санчез инсистира на брзом решењу.
“Морамо да нађемо решење за цене енергената које нису само подигле трошкове живота грађана већ угрозиле конкурентност наше економије”, указује Санчез.
Горуће питање је и рекордан трговински дефицит са Кином, који угрожава европску економију. Брисел криви кинеске државне субвенције и друге трговинске праксе, а све више чланица тражи додатне мере.
Можда најтежи преговори тек предстоје – о новом седмогодишњем буџету Уније. Председник Европског савета Антонио Коста жели договор до краја године. Али разлике међу чланицама о укупном износу и о расподели новца су толике да се већ припрема посебан самит у новембру.
Немачки канцелар Фридрих Мерц предлаже смањење заједничког буџета.
“У односу на предлог Европске комисије који је 50 одсто већи од садашњег. Ниједна држава то себи не може да приушти”, истиче Мерц.
Лидери ће водити стратешку дебату о припремама за пријем нових чланица, на основу предлога који је о томе изнела Европска комисија.
Премијер Ирске и председавајући ЕУ Мајкл Мартин напомиње да је обавеза чланица да омогуће ново проширење.
“Последња држава примљена је 2013. године. Сада постоји реална шанса да примимо нову у наредној години”, закључује Мартин.
Црна Гора у плановима за проширење ЕУ
Очекује се да лидери подрже циљ да Црна Гора до краја године затвори сва преговарачка поглавља и да се што пре заврши припрема њеног приступног уговора. Планове компликује Хрватска, која је пред самит изнела осам захтева које Подгорица треба да испуни пре приступања Унији.
Према нацрту закључака Европског савета, у који смо имали увид, Црна Гора би могла да затвори сва преговарачка поглавља до краја ове године, под условом да спроведе преостале реформе
У нацрту закључака, о којима ће лидери ЕУ вечерас разговарати током стратешке дебате о проширењу, истиче се да је пријем нових чланица “геостратешка инвестиција у мир, безбедност, стабилност и просперитет”“.
У тексту закључака појединачно се помиње једино Црна Гора, чији су приступни преговори у завршној фази.
Европски савет требало би да поздрави рад на изради приступног уговора са Подгорицом и намеру ирског председавања Савету ЕУ да до краја године постигне договор о привременом затварању свих преосталих преговарачких поглавља, под условом да Црна Гора испуни одговарајуће реформске обавезе.
У нацрту се такође наводи циљ да се израда приступног уговора заврши што је пре могуће.
Истовремено се наглашава да за наредно проширење морају бити спремне и земље кандидати и сама Европска унија.
Од кандидата се очекује наставак реформи, посебно у области владавине права, док ЕУ треба да настави унутрашње реформе, дефинише дугорочне приоритете и унапреди способност доношења одлука у Унији са већим бројем чланица.
Европски савет требало би да потврди и принцип да напредовање у преговорима зависи од појединачних резултата сваке земље кандидата.
Лидери ће, према нацрту, примити к знању недавне предлоге Европске комисије о припремама за проширену Унију и позвати Савет ЕУ да размотри све њихове аспекте и настави рад на тој основи.
У предложеним закључцима нема нових конкретних рокова за пријем будућих чланица, нити одлука о реформама ЕУ. Уместо тога, потврђује се политичка подршка проширењу и отвара простор за даљи рад на предлозима Европске комисије.
Коначан текст закључака очекује се након вечерашње стратешке дебате лидера ЕУ.
