Пре шест година, најмоћније светске државе мобилисале су економске и обавештајне ресурсе како би, усред пандемије коронавируса, обезбедиле довољно медицинске опреме. Последњих седмица, велике силе, несигурне у успех преговора Ирана и САД, на готово истоветан начин пуне складишта енергената.
Државе с могућношћу да плате колико је потребно за количине нафте које сматрају неопходним просто су прегазиле трговце из низа држава, па се несташица нафте осећа широм света – од делова Азије, Супсахарске Африке па све до Јужне Америке.
Нафта и гас, који су раније без претераних проблема стизали до ових држава, преусмерени су према Јапану, Кини, САД и Европи.
“Тржиште није хармоничан систем којим се добра поштено распоређују, већ се прилагођава закону џунгле”, рекла је Њујорк тајмсу Изабела Вебер са Универзитета у Масачусетсу. “Доношење одлука сходно ценама за резултат има неправедан исход.”
Сенке коронавируса над светским тржиштем енергената
Претходни овакав случај, у светским размерама, забележен је пре шест година, када су се велике и моћне државе, практично, грабиле за медицинску опрему како би одговориле притиску пандемије коронавируса.
Априла 2020. године, француски медији прилично су верно документовали једну од “аеродромских пљачки”, када је група Американаца пришла авиону који се налазио на писти шангајског аеродрома и за кесу пуну пара “преусмерила” пошиљку заштитних маски, првобитно намењену Французима, ка Сједињеним Државама.
Слична сцена поновила се и у Бангкоку, одакле су ка Америци “преусмерили” маске намењене немачким купцима. Немци су, затим, купили још шест милиона маски, које су на волшебан начин нестале у Кенији. Никада није ни изблиза утврђено ко је одговоран за овај случај, при чему власти у Најробију готово нико и не помиње као могућег кривца.
Шест година касније, страх од несташице покренуо је нови талас скоро хистеричне куповине критичних сировина попут нафте и гаса, јер владе најмоћнијих држава покушавају да сопствене економије поштеде несташица енергената, махом на рачун слабијих и сиромашнијих.
Гомилање енергената, неминовно, резултира скоком цена, али и несташицама, што је до сада најдрастичније погодило потрошаче гаса у Индији или авио-компаније из југоисточне Азије, који су остали без бутана и керозина.
Светске државе, које су од глобализације очекивале какву-такву уређеност тржишта, сада су принуђене да се, преласком у пуко преживљавање, свака за себе сналазе најбоље што могу и умеју и то сходно количини новца који имају на располагању.
Међународни монетарни фонд и Светска банка су, колико прошле седмице, апеловали на државе света да не гомилају залихе, или ограничавају извоз, упозоравајући на последице какве би ти потези могли имати по економије читавог низа држава.
Битка за Ормуски теснац
Свега седам бродова прошло је кроз Ормуски теснац од поноћи, док су истовремено, припадници иранске Револуционарне гарде заузели два и пуцали на један танкер у том мореузу.
Акција иранских специјалаца уследила је после одлуке председника САД Доналда Трампа да на неодређено време продужи блокаду иранских лука, чиме је, на исто време, одложен и почетак преговора између САД и Ирана, које већ недељама покушавају да организују кинеске и пакистанске дипломате.
“Нећемо преговарати под претњом и нећемо отпутовати у Исламабад пре него што не прекину блокаду”, рекао је први човек иранске амбасаде у Каиру, Моџтаба Фердуси Пур.
Као одговор на америчке претње, Иран је објавио мапу подводних каблова који пролазе кроз Ормуски теснац, што је остатак света схватио као јасну опомену да би дигиталне економије држава око Персијског залива могле бити угрожене на начин на који се то, колико пре годину дана, догодило у Црвеном мору.
Јеменски Хути су, средином 2024. године, “бомбардовали” подводне оптичке каблове у теснацу Баб ел Мандеб, чиме се најопаснији споредни рат на Блиском истоку са површине преселио далеко испод површине Црвеног мора. У нападу, који није баш до краја разјашњен, оштећена су четири од укупно 15 оптичких каблова који су положени на дно мора. Оштећења на кабловима “пријавио” је израелски Глобес наводећи да је оштећена оптика под називима “EIG, AAE-1, Seacom, TGN-EA”.
Између килавог мира и тоталног рата
Амерички председник Доналд Трамп, којег већи део света сматра орговорним за рат који је направио хаос на светском тржишту енергената, продужио је на неколико дана прекид ватре, надајући се да би Иран, за то време, могао пристати на услове Вашингтона.
Трампови савезници, у међувремену, припремају терен за случај да преговори у Исламабаду не произведу какве одрживе резултате.
“Председник Трамп се налази пред одлуком једнако тешком као оне пред којима су се у прошлости налазили председник Труман и генерал Ајзенхауер”, рекао је републикански сенатор Роџер Маршал, алудирајући на нападе атомским бомбама на Хирошиму и Нагасаки 1945. година и десант на Нормандију годину дана раније.
“Сукоб с Ираном своди се на контролу, али наша војска је спремна као запета пушка… Блокада их буквално изгладњује. Имам поверење у председника”, рекао је Маршал.
Очи у очи са иранским лидерима, председник САД је први трепуно, оценио је Њујорк тајмс, оцењујући да је праг издржљивости власти у Техерану, бар у овом тренутку, виши него Трампов.