Тачно годину дана пошто је тада новопостављени потпредседник САД Џеј Ди Венс, за минхенском говорницом, шокирао Запад предвиђајући скори крај Европе због имиграционе политике и гушења слободе говора, стручњаци Минхенске конференције упозорили су да се, од тада, Америка од кохезионе силе претворила у рушилачки фактор света изграђеног након 1945. године.
“У бројним западним друштвима, у први план избили су лидери који деструкцију претпостављају суштинским променама… Иронично, председник САД – земље која је више него било која друга држава обликовала послератни поредак – сада представља најистакнутијег разбијача. Као резултат тога, после 80 година изградње, поратни поредак се разграђује”, наводи се у извештају Минхенске конференције.
Готово истовремено, сличну оцену је изнео и француски председник Емануел Макрон, који је упозорио да би Европа, какву познајемо, могла нестати у наредних пет година, уколико из улоге посматрача не постане учесник светских догађаја.
Макрон: Ћутање је увод у крај Европе
“Ако желимо да будемо посматрачи, онда то води ка срећној покорности. Никоме не сметамо, трудимо се да будемо љубазни према Американцима, а са Кинезима настављамо као и пре. Кажем вам, ако ништа не урадимо, Европа ће бити збрисана за пет година”, рекао је Макрон Зидојче цајтунгу.
Оба упозорења уследила су свега неколико дана пред почетак Минхенске безбедносне конференције, која се, као и прошле године, суочава са проблемима насталим због рата у Украјини, хаоса на Блиском истоку и сасвим новим изазовима изазваним агресивном политиком Трампове администрације према Гренланду.
“Под Доналдом Трампом, Сједињене Државе су у највећој мери одустале од улоге лидера слободног света”, наводи се у извештају Минхенске конференције, на који се, одмах, обрушио амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер.
“Ја не видим да се свет распада… Трампова администрација не покушава да растури НАТО, већ жели снажнију Европу”, рекао је Витакер.
“Када су деца мала, зависна су од вас, али на концу очекујете да порасту и пронађу посао. О томе се ради”, објаснио је амерички амбасадор.
Стручњаци Минхенске конференције су, уз извештај, приложили и истраживање јавног мњења о јединству Запада, према којем готово половина испитаника сматра да је овај регион разједињенији него што је био пре десет година, при чему је вера у јединство најмања у Америци и Канади.
Кључни амерички савезници у послератној ери, попут Канаде, Велике Британије, Француске и Немачке, сматрају да је Трампова политика лоша по њихове државе, што варира од 77 одсто противника приступа Беле куће у Канади, до 54 одсто у Британији.
Ипак, ништа без Америке
Али велика већина испитаника у тим државама сматра да се ниједна већа светска криза, укључујући ратове и глобално загревање, не може решити без снажног ангажмана Вашингтона.
Западни аналитичари сматрају да је Трамп занемарио неке од кључних принципа на којима је био заснован свет од Другог светског рата наовамо, укључујући територијални интегритет и претње употребе силе против других држава.
Чини се да постоји озбиљан број држава чији се званичници не би сложили са оваквим ставовима стручњака Минхенске конференције, док у самој Америци постоје озбиљне стрепње да ће на предстојећим изборима демократе успети да зауставе тренд који је Трамп покренуо.
Критичари Доналда Трампа, али и Минхенске конференције, сматрају да ставови америчког председника не треба да представљају никакво изненађење, јер је кључне правце нове политике најавио још током инаугурационог говора јануара прошле године.
Све је било јасно од првог дана
“Мој недавни избор представља мандат да у потпуности и тотално преокренем ужасну издају и све остале бројне издаје и људима повратим веру, богатство, демократију и на концу слободу. Од овог тренутка, силазна путања САД је окончана”, рекао је Трамп пре него што је ушао у Белу кућу.
Најважнији експоненти Трампове спољне политике, попут државног секретара Марка Рубија, одмах затим су упозорили да је послератни светски поредак “не само превазиђен већ и уперен против Америке”.
“Још једном, позвани смо да из хаоса створимо слободни свет и то неће бити лако”, рекао је Рубио.
Нова америчка политика је, у почетку, сматрана аномалијом коју ће већ наредна администрација на неки начин “испеглати”, па у будућности неће представљати претерано велики проблем.
Ствари су се драматично промениле када је, почетком децембра, објављена нова национална стратегија САД којом је Европа упозорена да јој прети цивилизацијски пад ако не промени своју досадашњу политику.
Праћена најавама заузимања Гренланда “милом или силом”, ова стратегија је навела европске престонице да под знак питања доведу добре намере Америке, мада се свега неколицина лидера осмелила да то јавно каже.
“Владе у Европи али и широм света почеле су полако да схватају да нада не представља ваљану стратегију. Уколико наставе да буду неми посматрачи, могле би се наћи у милости политике велике силе и не би требало да буду изненађене уколико се распрши поредак који су толико тетошиле”, наводи се у извештају Минхенске конференције.
Већ у петак, ставове о стању Трамповог новог света укрстиће француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц са државним секретаром Марком Рубиом. Одмах затим, Рубио путује у Мађарску и Словачку, чији су лидери нови миљеници америчке спољне политике.