Гувернер Калифорније Гевин Њусом, заштитно лице прогресивних демократа Александрија Окасио Кортес, Рубен Гаљего из Аризоне и Гречен Витмер из Мичигена стигли су у Немачку у покушају “демократске” Америке да некако заузда политички цунами председника Доналда Трампа и убеди Европљане да се супроставе агресивној политици Беле куће.
Покер демократских нада покушаће, током Минхенске безбедносне конференције, да неутралише тоналитет политичке реторике који је баш у ово време прошле године поставио Трампов заменик, потпредседник САД Џеј Ди Венс, који је жестоким критикама и апокалиптичним предвиђањима, баш у Минхену, шокирао европске политичаре.
Таман када је Венс одлетео из Немачке, из Америке ка Европи покренут је цунами једнако неочекиваних потеза, попут посебних царина за европску робу, предлог мировног споразума за Украјину, најава присаједињења Гренланда и на концу, Трампов говор у Швајцарској у којем је објаснио да “Европа без Америке не постоји”.
Лов на ти-рекса светске политике
Европљани су били згрожени, а промену тока светске политике успостављеног пре још 80 година, средином јануара у Давосу, наговестио је Гевин Њусом, који је лидере Старог континента позвао да устану против насилничке политике Беле куће.
“Таква је дипломатија Доналда Трампа. Он је тираносаурус рекс. Или се парите са њим, или вас поједе. Једно или друго. Уколико наставе овим путем, Европљани ће бити поједени. Морају да устану, одлучни и уједињени”, рекао је гувернер Калифорније.
Свега неколико часова касније, Трампова администрација је спречила његов наступ у Давосу, док га је портпаролка Беле куће Ана Кели назвала “трећеразредним гувернером, за кога ионако нико није ни чуо”.
Њусом је, због тога, изабран да предводи групу Трампових противника, надајући се да би Минхен могао бити боља позорница од Давоса, те да ће, у трци за ударним вестима, успети да претекне државног секретара Марка Рубија.
Рањени, али не и мртви
Трансатлантски савез је рањен, али није мртав, сматрају западноевропски аналитичари, тврдећи да ће лидери ЕУ, који су последњих месеци пронашли нове изворе самопоуздања, пронаћи начин да се сами суоче са проблемима.
“Американци нас не напуштају. Реч је о промени приоритета”, став је неименованог званичника НАТО-а, који је пренео Политико. Његов оптимизам заснован је на чињеници да се сарадња са оружаним снагама САД одвија без сметњи, те да нема озбиљних наговештаја да ће Трамп повући део војника из Европе.
Трампову администрацију, како се чини, став европских оптимиста и не интересује претерано, па ће Рубио, кад оконча наступ на Минхенској безбедносној конференцији, отпутовати у Мађарску и Словачку, две државе које имају критички став према даљем пружању помоћи Украјини у рату са Русијом, баш на начин на који тај проблем види и Бела кућа.
Стратешко узмицање Европе, које се огледа у рекордним набавкама америчког наоружања, могло би се, ипак, показати недовољним, јер се ставови две стране у погледу будућности Гренланда чине безнадежно непомирљивим.
Гренланд би се могао испоставити тачком са које нема повратка, што је донекле потврдила и Бела кућа када је одлучила да на овај скуп уместо потпредседника пошаље шефа Стејт департмента.
Тешке речи из Вашингтона
У његовој пратњи је Кристофер Ландау, који је недавно оптужио Европу да преко недемократски постављених лидера угрожава безбедност Сједињених Држава. Истовремено, министар одбране Пит Хегсет је избегао састанак министара одбране чланица НАТО-а, одржан уочи почетка минхенске конференције.
У таквој ситуацији, европски лидери често цитирају речи канадског премијера Марка Карнија, који је, такође у Давосу, оценио да је поредак заснован на правилима мртав, те да мање земље само удружене могу да преживе притисак великих.
Удружене мале државе, како се чини, с одобравањем ће пратити минхенски наступ Рубена Гаљега, који месецима упозорава да Трамп уништава међународну репутацију САД, те да би његова таштина могла угрозити и економску моћ Америке.
Уколико дође до политичког окршаја две америчке политичке опције у Минхену, то би било први пут да Американци унутрашње проблеме преносе преко океана.
Очекује се и да демократе замоле остатак света да се стрпи док, на наредним председничким изборима, не поразе политику коју су не толико давно називали аномалијом.
Таква порука могла би пасти на глуве уши, јер добар део политичара на Западу сматра да је стари поредак на самрти и да ће се, како време буде пролазило, моћне државе све чешће позивати на силу.
О таквом међувлашћу ће, како је најављено, у Минхену говорити француски председник Емануел Макрон, британски премијер Кир Страмер и председница Европске комисије Урсула фон де Лејен.
Макрон, као први који је у Европи устао против нове политике САД, би крајем месеца могао понудити остатку Старог континента “француски нуклеарни кишобран” сада када Европљани више не могу да рачунају на Америку.
Према оваквој идеју озбиљне резерве изнео је шеф НАТО-а Марк Руте, који је остатак Европе упозорио да “се не заварава да без САД може успешно да се брани”.