“Потпуно неприхватљиво”, фраза је коју су дански званичници, по други пут у последњих шест месеци, употребили описујући потезе које Вашингтон повлачи у склопу “гренландске политике” председника Доналда Трампа, који отворено заговара анексију ове територије.
“Желимо да Сједињеним Државама буде јасно да се не могу мешати у унутрашња питања Краљевине Данске, као и да пруже објашњење због чега, поред сталног амбасадора, председник напрасно именује специјалног изасланика за Гренланд. То ме озбиљно узнемирило”, рекла је данска премијерка Мете Фредериксен.
Хитан састанак у данском министарству иностраних послова биће одлична прилика да се нови амерички амбасадор у Данској, Кенет Ховери упозна са расположењем званичника у Копенхагену око већ прилично забрињавајућег неслагања две стране око будућности Гренланда.
Ховеријев претходник је, крајем августа, на сличан начин доведен у данско министарство спољних послова пошто су се три Американца, наводно блиска администрацији Доналда Трампа, појавила на Гренланду намерна да побуне локално становништво и подстакну сецесију од Данске.
Тројица неименованих Американаца су били осумњичени да праве спискове људи на чију подршку могу рачунати у случају сецесије, као и листе оних који се залажу да статус Гренланда остане непромењен.
Боравак тројице Американаца на Гренланду је у Данској оцењен као покушај “сејања раздора” између Гренланда у власти у Копенхагену, и у датој инстанци, отварање могућности за приближавање Сједињеним Државама.
Први пут, до озбиљних несугласица дошло је током маја, када је отправник послова америчке амбасаде упозорен да су “шпијунске активности САД на Гренланду неприхватљиве”.
Курс историје Доналда Трампа
Данце је посебно погодила изјава Доналда Трампа о важности коју Данска придаје Гренланду и посебно реченица која се односи на начин на који је ова територија откривена.
“Кажу да су Данци бродовима ту дошли пре око 300 година. И ми смо вероватно ту били на бродовима. Морамо да пронађемо решење око целе те приче”, рекао је Трамп, изазивајући лавину реакција у Копенхагену.
Историја Гренланда, суштински, почела је крајем 10. века када је на обале ове триторије допловио норвешки истраживач Ерик Црвени, пошто је претходно, због рђаве нарави, протеран са Исланда. Супротно изгледу пејсажа, нови територију назвао је Гренланд, покушавајући да привуче досељенике.
“Они (Гренланд) имају јако мало становника. Не знам, помињу и Данску, али Данска није потрошила никакве паре и немају никакву војну заштиту”, рекао је Трамп.
Иако се Данци жестоко буне због Трампових речи, власти у Копенхагену немају могућност да ваљано контролишу воде око Гренланда, па су током година тим подручјем неопажено патролирале руске подморнице и остали ратни бродови.
Иако Американцима нису претерано сметале руске патроле, Пентагон је у неколико наврата упозоравао на могућност да “стране силе” пресеку подводне оптиче каблове који спајају Северну Америку и Европу.
Суочени са таквим критикама, Данци су пре два месеца одлучили да потроше додатник 4,8 милијарди долара на нове бробене авионе Ф-35 и неколико ратних бродова, чиме ће, сматрају, бити обезбеђени предуслови за одбрану Гренланда.
Питање статуса, други пут
Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.
Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.
У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.
Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.
Стратешке сировине на Гренланду
Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на овом острву је забрањена из еколошких разлога.
Гренланд има статус аутономске области унутар данске краљевине, али је потпредседник САД Џеј-Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.
Огроман део, око 95 одсто извоза са Гренланда заснива се на преради рибе и то махом због тога што се 55.000 становника жестоко опире отварању рудника и експлоатацији минерала, сматрајући да би такав развој ситуације уништио природу острва.
Од проглашења независности Исланда од Данске, 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.
Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.
Након стицања аутономије, 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.
Нови референдум на Гренланду одржан је 2008, када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.
Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбране, спољне и монетарне политике, које су остале у надлежности Копенхагена.
