Home Politika Радни стаж у Србији и иностранству – како се сабира и ко...

Радни стаж у Србији и иностранству – како се сабира и ко исплаћује пензију

0
Радни-стаж-у-Србији-и-иностранству-–-како-се-сабира-и-ко-исплаћује-пензију

Све је више грађана који део радног века проведу у Србији, а део у иностранству. Када дође време за пензионисање, често се постављају питања – где је све стаж евидентиран, да ли се стаж из више држава сабира, ко исплаћује пензију и како проверити да ли неки период рада недостаје у евиденцији.

Владимир Станковић из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање истиче да је све више људи којима је, приликом остваривања пензијских права, значајан стаж који су стекли у иностранству. Посебно указује да Србија има преко 30 међународних споразума о социјалном осигурању који регулишу пензијско-инвалидско осигурање са другим државама.

Напомиње да у државама са којима Србија има такве споразуме постоје институције које воде евиденцију о пензијском и инвалидском осигурању, као што то код нас ради ПИО Фонд.

Важно је, међутим, разликовати државно пензијско осигурање од приватних пензијских или других осигурања.

“Овде причамо о оном где су људи, у односу на државу, пензијско-инвалидски осигурани. Приватна осигурања и права која се остварују из тог осигурања са приватним осигуравајућим кућама су нешто сасвим друго”, објашњава Станковић.

Да ли може да се сабира стаж из више земаља

Ако је неко, на пример, радио 20 година у Србији, а затим 15 година у иностранству, не значи да мора да испуни услове за пензију само на основу стажа из једне државе.

Према речима Станковића, свака држава прописује сопствене услове за пензионисање, па се приликом остваривања права морају узети у обзир прописи и Србије и државе у којој је осигураник радио.

Евиденција стажа води се одвојено – у Србији је води Фонд ПИО, а у иностранству надлежна институција те државе.

“Да бисмо ми, рецимо, у пензијско-инвалидском фонду знали да ли је неко лице радило у иностранству, морамо да добијемо ту информацију од самог осигураника”, прецизирао је Станковић.

Појашњава да осигураник попуњава одговарајући образац, наводи период осигурања и државу у којој је радио, а корисно је да приложи и доказ о радном ангажовању, као и број под којим је био евидентиран код иностраног фонда.

Колико треба за пензију

За остваривање права на старосну пензију у Србији потребно је најмање 15 година стажа осигурања, уз испуњење прописаног услова у погледу година живота.

Међутим, уколико осигураник нема довољно стажа у Србији, под одређеним условима може се узети у обзир и стаж остварен у иностранству.

Станковић то објашњава примером: ако је неко радио седам година у Србији и осам година у Немачкој, тих 15 година може бити довољно за испуњење услова за остваривање права у Србији.

То, међутим, не значи да Србија исплаћује пензију за цео тај период.

“Приликом обрачуна, ми у Србији обрачунавамо сразмерно стажу оствареном у Србији”, наглашава Станковић.

Другим речима, свака држава исплаћује део пензије који одговара стажу оствареном у њеном систему, према својим прописима и важећим међународним споразумима.

Сезонски рад у иностранству

Када је реч о сезонским радницима, кључно је на који начин су били ангажовани и да ли су били пријављени на пензијско и инвалидско осигурање.

“Све зависи од врсте таквог ангажовања”, истиче Станковић и саветује радницима да пажљиво прочитају уговор који потписују са страним послодавцем. Посебно је важно утврдити да ли је радник званично пријављен на осигурање и где се уплаћују доприноси.

Постоје и ситуације у којима српска компанија упућује радника на рад у иностранство. У таквим случајевима могу да важе посебна правила.

“Начелно, сваки рад у иностранству се води као стаж остварен у иностранству, осим у овим неким изузецима“, објашњава Станковић.

Међутим, наводи и да у појединим случајевима, према међународним споразумима, рад у иностранству до две године може бити евидентиран као стаж у Србији.

Шта ако послодавац није уплаћивао доприносе

Уколико страни послодавац није пријавио радника на осигурање, односно није уплаћивао доприносе, проблем је сличан оном који постоји и у Србији.

“Уколико послодавац, пре свега, није то лице пријавио на осигурање, онда, самим тим, не можемо ни причати о томе да је био обавезан да плаћа доприносе пензијско-инвалидском осигурању”, каже Станковић.

Зато је, додаје, важно како је радник био ангажован, да ли је био званично пријављен и да ли су за њега плаћани доприноси.

Електронска провера стажа

Док се подаци о стажу из иностранства и даље размењују углавном путем службене документације између надлежних институција, стаж остварен у Србији грађани могу да провере електронским путем.

Према речима Станковића, преко портала е-Управа, након идентификације, осигураник може да добије увид у податке о свом стажу у Србији. То омогућава и да се на време уочи уколико неки период није евидентиран.

Препоручује да се провера стажа у Србији обави најмање две године пре планираног одласка у пензију. А када је реч о стажу у иностранству, поступак треба започети још раније, јер, указује, комуникација између надлежних институција може да потраје.

Ко може у старосну пензију до краја године

Према условима које је Станковић навео, за класичну старосну пензију потребно је најмање 15 година стажа осигурања. За мушкарце услов је 65 година живота, док је за жене у овој години услов 64 године живота, уз најмање 15 година стажа.

Старосна граница за жене се постепено повећава – сваке наредне године за по два месеца све до изједначавања услова 2032. године.

Важно је истаћи да одлазак у пензију није аутоматски када осигураник наврши потребне године живота.

“Пензија се остварује на основу захтева самог лица. Другим речима, ако желите пензију, морате да поднесете захтев”, наглашава Станковић.

Како до превременог пензионисања 

Поред редовне старосне пензије, постоји и превремена старосна пензија. Услови су исти за мушкарце и жене: најмање 60 година живота и 40 година стажа осигурања.

Међутим, код превремене пензије износ пензије се трајно умањује.

“Умањење иде за сваки месец раније у односу на ову старосну границу која је предвиђена за ову класичну старост, за 0,34 одсто месечно”, објашњава Станковић.

Exit mobile version