Ljudi koji se izvinjavaju za sve nisu samo ljubazni, iza njihovog gesta KRIJE SE JEDNA LOŠA OSOBINA: Psiholozi se složili u jednom

Američki psihoterapeut Pit Voker opisao je ovakvo ponašanje kroz takozvani “fawn response”, odnosno reakciju udovoljavanja – psihološku strategiju kojom osoba pokušava da izbegne sukobe.

“Izvini što smetam”, “izvini što pitam”, “izvini što kasnim”, pa čak i instinktivno izvinjavanje kada se slučajno sudarite s nekim – to su izrazi koje mnogi svakodnevno koriste. Međutim, kada se izvinjenja pojavljuju i u situacijama u kojima osoba nije napravila nikakvu grešku, psihologija smatra da se iza toga može kriti mnogo više od obične ljubaznosti ili lepog vaspitanja.

Brojni stručnjaci ističu da stalna potreba za izvinjavanjem može biti povezana sa naučenom potrebom da osoba kontroliše emocionalnu atmosferu oko sebe. Drugim rečima, neki ljudi se automatski izvinjavaju jer su usvojili uverenje da su odgovorni za tuđe raspoloženje, bes ili osećaj prijatnosti. Psiholozi upozoravaju da je takvo razmišljanje pogrešno.

Psihološka strategija

Američki psihoterapeut Pit Voker opisao je ovo ponašanje kao “fawn response” ili reakciju udovoljavanja. Reč je o psihološkom mehanizmu kojim osoba pokušava da udovolji drugima, umiri ih ili unapred predvidi njihove potrebe kako bi izbegla sukob, odbacivanje ili emocionalnu napetost.

Vremenom ovaj obrazac može da postane nesvesna navika i da počne negativno da utiče na osobu koja ga razvije.

Koreni često sežu u detinjstvo

Istraživanja ukazuju da ovakvo ponašanje često ima korene u ranom životnom periodu. Studija objavljena u naučnom časopisu Healthcare pokazala je da odrasli koji su u detinjstvu morali da preuzmu emocionalnu odgovornost zbog problema sa mentalnim zdravljem svojih roditelja češće pate od psiholoških tegoba u odraslom dobu.

Preterano izvinjavanje često proizlazi iz straha od odbacivanja, socijalne anksioznosti, niskog samopouzdanja ili izražene potrebe da se udovolji drugima. U tim situacijama izvinjenje nije pokušaj da se ispravi stvarna greška, već način da se spreči moguća negativna reakcija druge osobe. Tada izvinjenje postaje samo fraza i navika, a ne iskren izraz kajanja.

Kako utiče na psihu

Psiholozi upozoravaju da ovakvo ponašanje vremenom može imati ozbiljne posledice. Stalnim izvinjavanjem, mozak dobija poruku da je vaše prisustvo drugima opterećenje. Dugoročno, to može narušiti samopouzdanje, otežati postavljanje zdravih granica i dovesti do emocionalne iscrpljenosti.

Stručnjaci zato savetuju da, pre nego što se izvinite, zastanete i zapitate se da li zaista snosite odgovornost za situaciju. U mnogim slučajevima, umesto “izvini”, prikladnije je reći “hvala na strpljenju”, “hvala što ste saslušali” ili “cenim vašu pomoć”. Na taj način ostajete ljubazni, ali ne preuzimate krivicu koja vam ne pripada.

Kako podsećaju stručnjaci za mentalno zdravlje, zdrava empatija znači razumeti tuđa osećanja, a ne osećati se odgovornim za njih.