Od zakona do donorskih bolnica: Šta Srbiji nedostaje za više transplantacija i kako Hrvatska, Slovenija i Grčka spasavaju stotine života

U trenutku kada na transplantaciju organa u Srbiji čeka oko 1.200 ljudi, među kojima su i najmlađi, domaći i evropski stručnjaci okupili su se u Beogradu sa zajedničkim ciljem – da pronađu put do većeg broja donora i humanijeg sistema.

Na drugoj međunarodnoj konferenciji “Unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji – kroz evropsku saradnju i dobre prakse”, u organizaciji Udruženja pacijenata “Donorstvo je herojstvo”, više od 100 stručnjaka iz šest zemalja razgovaralo je o zakonskim okvirima, radu donorskih bolnica i mogućnostima za povećanje broja transplantacija.

Podaci pokazuju da na transplantaciju organa u Srbiji trenutno čeka oko 1.200 ljudi, među kojima ima i dece, dok je tokom cele prošle godine zabeleženo 20 donora. Udruženje “Donorstvo je herojstvo” procenjuje da bi Srbija mogla da ostvari oko 200 donora godišnje, polazeći od poređenja sa Hrvatskom koja ima približno upola manje stanovnika, a oko 100 donora godišnje.

Analiza rada donorskih bolnica u Srbiji: Porazan podatak iz 38 ustanova

Analiza koju je Udruženje “Donorstvo je herojstvo” sprovelo na osnovu podataka iz 38 donorskih bolnica u Srbiji, pokazuje da je tokom prethodne tri godine manje od deset bolnica uopšte utvrdilo moždanu smrt. Među njima su pretežno ustanove koje su ujedno i transplantacioni centri.

Udruženje je pozvalo nadležne da obezbede punu primenu zakona i građanima omoguće da se o doniranju organa izjasne na jasan i pristupačan način. Među prioritetima su donošenje nacionalne strategije za transplantaciju organa i obavezujućeg nacionalnog protokola za prepoznavanje potencijalnih donora u bolnicama, kao i proširenje kruga osoba koje mogu biti živi donori. Udruženje ukazuje da sadašnja ograničenja isključuju i osobe koje žele da doniraju organ bliskoj osobi, poput rođaka u četvrtom stepenu srodstva ili prijatelja.

Udruženje traži i veću transparentnost kroz redovno objavljivanje detaljnih godišnjih izveštaja o radu donorskih bolnica, obavljenim transplantacijama i listama čekanja.

Ukrštene transplantacije postoje u zakonu već 8 godina, ali u praksi – nijedna

Potrebno je omogućiti i sprovođenje ukrštenih transplantacija, koje zakon predviđa već osam godina, a u Srbiji, prema podacima udruženja, nijedna još nije obavljena.

Kod ukrštene transplantacije, dve osobe žele da doniraju bubreg svojim bližnjima, ali nijedna nije odgovarajući donor za svog bližnjeg. Ako se utvrdi da svaka može da donira bubreg osobi iz drugog para, obe transplantacije mogu da se obave.

Srbija nema strateški dokument za transplantaciju organa

Na konferenciji su predstavljene “Polazne osnove strategije za unapređenje sistema transplantacije organa u Republici Srbiji”, dokument izrađen na inicijativu udruženja pacijenata “Donorstvo je herojstvo”. U njemu je zaključeno da Srbija nema poseban strateški dokument posvećen transplantaciji organa.

Donošenjem ove strategije jasno bi se pokazalo da unapređenje transplantacionog sistema nije isključivo pitanje zakonskih rešenja, već i postojanja dugoročne javne politike koja jasno definiše prioritete, ciljeve, mere i indikatore uspešnosti.

Medicinski direktor Eurotransplanta: Spremnost na doniranje je preduslov

Govoreći o iskustvima zemalja članica Eurotransplanta, njegov medicinski direktor dr Ervin de Buijzer istakao je da zakonodavstvo o doniranju organa mora da uspostavi ravnotežu između zaštite pojedinca, kulturnih i verskih aspekata, kao i dostupnih medicinskih mogućnosti za procenu podobnosti donora.

– Spremnost na doniranje je preduslov za povećanje broja transplantacija koje spasavaju živote. Srbija je blizu zemalja koje su deo Eurotransplanta. Slovenija, Hrvatska i Mađarska su tokom vremena izgradile veoma uspešne programe, a glavni pokretač bio je fokus na doniranje. Postoji mnogo pacijenata čiji životi mogu biti spašeni ako je na raspolaganju dovoljan broj donora – naglasio je dr Ervin de Buijzer.

Hrvatska: Tradicija duga pola veka i bolnički koordinatori

Panelisti iz susednih zemalja predstavili su organizacione modele koji su se pokazali delotvornim u njihovim zdravstvenim sistemima, pri čemu Hrvatska važi za jedan od najuspešnijih primera u regionu.

– Hrvatska ima izuzetno dobro razvijen transplantacioni program. Počiva na stabilnom i dobro organizovanom donorskom delu sistema. Hrvatska ima dugu tradiciju transplantacije, od početka sedamdesetih godina prošlog veka – navela je prof. dr Lada Zibar iz Kliničke bolnice “Merkur” u Zagrebu.

Tokom vremena sistem se razvijao, pa je tako još 1984. donet zakon o pretpostavljenom pristanku na darovanje organa nakon moždane smrti za svakog hrvatskog državljanina koji se za života tome nije protivio.

– Krajem 90-ih imenovani su bolnički koordinatori koji su odgovorni za donorski deo, kao i nacionalni koordinator koji vodi ceo transplantacioni sistem. Ovaj korak je istorijski ključan za razvoj donorskog, a time i transplantacionog programa, a dodatni uzlet bio je zahvaljujući pristupanju Hrvatske Eurotransplantu – kazala je prof. dr Zibar.

Slovenija: Mreža od 11 donorskih bolnica i stalne obuke

U Sloveniji je izgrađena stabilna mreža od 11 donorskih bolnica i jednog transplantacionog centra, gde ključnu ulogu igraju obučeni timovi.

– Slovenija ima uspešan donorski program više od 25 godina, a većinu tog perioda je članica Eurotransplanta. Presudno je to što svaka donorska bolnica ima svog transplantacionog koordinatora. Njihove odgovornosti uključuju identifikaciju potencijalnih donora, razgovore sa rodbinom, procenu podobnosti donora i organa, kao i održavanje moždano mrtvih donora u jedinicama intenzivne nege – objasnila je dr Iva Cestar, bolnička transplantaciona koordinatorka iz UKC Maribor.

Kako je dodala, svi bolnički koordinatori prolaze specijalizovanu obuku koju godišnje organizuje Slovenijatransplant u saradnji sa španskom organizacijom DTI.

– Redovni treninzi, u koje mogu biti uključeni i primaoci organa, pokazali se veoma efikasnim – napomenula je dr Cestar.

Grčka: Fokus na intenzivnu negu doneo četvorostruk skok

Iz Grčke objašnjavaju da je značajan porast broja transplantacija ostvaren fokusiranjem na jedinice intenzivne nege i uvođenjem strateškog planiranja, čime je broj donora skočio sa 39 (2015. godine) na 137 u prošloj godini.

Džordžija Menoudakou, rukovoditeljka Odeljenja za koordinaciju transplantacije u Nacionalnoj organizaciji za transplantaciju Grčke, izdvojila je tri ključna elementa, uključena u njihov Akcioni plan, koji su podigli nivo doniranja organa u Grčkoj:

1. Bliska saradnja i dodatna obuka stručne zajednice u intenzivnoj nezi i imenovanje bolničkih koordinatora u jedinicama intenzivne nege.
2. Jačanje nadležnog tela, Nacionalne organizacije za transplantaciju.
3. Zakonske izmene koje su olakšale doniranje organa i podigle nivo organizacije, kvaliteta i bezbednosti transplantacije.

– Kao najviši prioritet zadržala bih fokus na glavni izvor donora organa – jedinice intenzivne nege. Sve ostalo se nadovezuje na to – kazala je Menoudakou.

Holandija: Jedinstvena situacija u svetu

Holandija je u julu 2020. godine prešla sa sistema pristanka (opt-in) na sistem pretpostavljenog pristanka (opt-out). Predstavnica ove zemlje je na konferenciji prenela iskustva o prelasku na nov zakonski okvir.

– Oko sedam miliona građana (60 odsto populacije) koji nisu bili registrovani u Registru donora dobilo je pisma od vlade sa molbom da registruju svoje želje u pogledu doniranja. Do jula 2021. celokupna populacija starija od 18 godina imala je zabeležen status. Ovo je jedinstvena situacija u svetu – istakla je Nihon Jansen, viša savetnica za javne politike u Holandskoj fondaciji za transplantaciju.

– Glavna prednost je što se razgovori sa porodicama donora sada zasnivaju na dokumentovanoj želji samog donora. Međutim, pet godina nakon primene, i dalje postoje važne lekcije koje treba naučiti – napomenula je Jansen.

Španija: Ključ je u lekarima intenzivne nege

Predstavnik španske DTI Fondacije naglasio je da svetski uspeh ove zemlje počiva na dobroj organizaciji unutar samih bolnica.

– Uspeh Španije u doniranju organa nije proizašao samo iz zakonodavstva, već iz organizacije i poverenja javnosti. Ključ je u postavljanju obučenog donorskog koordinatora, najčešće lekara intenzivne medicine, u svaku donorsku bolnicu, uz podršku jasne nacionalne mreže i kontinuirane kontrole kvaliteta – rekao je dr Brajan Alvarez iz DTI Fondacije.

Od 1991. godine kroz TPM kurs u Barseloni obučeno je više od 19.000 zdravstvenih radnika iz 113 zemalja.

– Smatram da Srbija može napraviti značajan napredak jačanjem bolničke koordinacije, ulaganjem u obuku timova u intenzivnoj nezi i sistematskom analizom svakog smrtnog ishoda u kritičnoj nezi. Svaki donor predstavlja čin velikodušnosti i naša je odgovornost kao zdravstvenog sistema da se ta velikodušnost ne izgubi – rekao je dr Alvarez.

Ključni zaključci konferencije i umetnički program

Panelisti i učesnici konferencije zaključili su da je ključno blagovremeno prepoznavanje potencijalnih donora u jedinicama intenzivne nege, kako bi se postojeći potencijal bolje iskoristio i pomoglo većem broju pacijenata.

Pored radnog dela, na konferenciji su predstavljene i izložbe umetničkih radova “Tragovi borbe, dar nade” novinarke i konceptualne umetnice Katarine Stevanović i “Deo koji nedostaje” tekstilne umetnice Helene Klešić.