NOVI ŠOK ZA CRNU GORU Ruši se EU san Podgorice, a glavni krivac je – Hrvatska! Nižu se zemlje koje udaraju rampu, a vremena je sve manje

Završna faza ili nova rampa? Dok Crna Gora žuri da do kraja godine zatvori nova pregovaračka poglavlja sa EU, na putu joj stoje tehnički rokovi, hrvatske blokade i španski diplomatski manevri. Da li je ambiciozni cilj Podgorice da 2028. godine postane 28. zvezdica na plavoj zastavi poljuljan ili moguć u realnosti?

Strahinja Subotić, programski menadžer u Centru za evropske politike, za Blic kaže da je činjenica da je Savet EU već formirao posebnu radnu grupu za izradu Ugovora o pristupanju, kao i da su institucije EU počele da pripremaju finansijske i pravne aspekte budućeg članstva, pokazuje da se proces i dalje nalazi u veoma konkretnoj završnoj fazi.

– To, naravno, ne garantuje 2028. godinu, ali pokazuje da za sada nema osnova da se taj cilj proglasi odbačenim – rekao je Subotić.

Dr Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu, je malo oprezniji.

– Nemam novih saznanja, vidim i sam da su ih usporili – rekao je Savković za Blic.

Ko to Podgorici i zašto sreću kvari?

Španija traži rešavanje pitanje statusa jezika

Kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da Španija insistira da se status katalonskog, baskijskog i galicijskog kao zvaničnih jezika EU reši pre nego što u EU budu uvedeni novi zvanični jezici sa prijemom novih članica.

Crna Gora već uveliko kuca na vrata EU, i ovo bi moglo direktno na nju da utiče. Doduše, Madrid naglašava da podržava proširenje i napredak kandidata, ali traži da njen zahtev bude rešen pre nego što nove članice uvedu dodatne jezike u institucionalni sistem Unije.

Pet država (ne) traži pauzu

Pre ove vesti, podjednako jak odjek imala je informacija da je Holandija, kako su pisali crnogorski mediji, tražila pauzu u procesima koji se tiču daljih integracija Crne Gore u EU, navodeći kao obrazloženje potrebu za dodatnom analizom i doslednijom primenom svih definisanih standarda.

Pridružile su joj se i:

• Hrvatska
• Estonija
• Litvanija
• Letonija

Subotić za Blic kaže da je delegacija EU u Podgorici te navode ocenila kao neosnovane.

– Ambasador Holandije je potom izričito rekao da njegova zemlja nije tražila ni pauzu ni usporavanje procesa, već da sprovodi redovnu procenu ispunjenosti merila za zatvaranje pojedinačnih poglavlja – istakao je Subotić.

“U pitanju faktor vremena”

Crnogorski mediji su objavili i da je izvesno da neće biti zatvaranja poglavlja na marginama Saveta EU, kako se očekivalo i kako je najavljivano. RTCG je objavio da se intenzivno radi na dobijanju zelenog svetla za neka od njih.

– Mnoga od tih poglavlja veoma su tehnička i zahtevaju da svaka država članica obavi opsežne unutrašnje konsultacije. Dakle, postoji želja da se ostvari napredak. Apsolutno smo sigurni u to i svakako smo gurali ambicioznu agendu u smislu dobijanja odobrenja, ali, jednostavno, mislim da nam je zapravo ponestalo vremena da se posao privede kraju. Skoro je završen. Tako da je u pitanju faktor vremena pre nego bilo šta drugo – kazao je jedan zvaničnik EU.

Hrvatska udara rampu

Crna Gora je do sada zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračkih poglavlja.

Poslednja Međuvladina konferencija na kojoj su zatvorena poglavlja održana je u julu. Tada se govorilo o mogućnosti zatvaranja još jednog poglavlja pre letnje pauze. Međutim, rampu na poglavlje 14 stavila je Hrvatska.

To je drugo poglavlje čijem zatvaranju je na put stao Zagreb. Do sada je Hrvatska dala saglasnost za zatvaranje gotovo svih poglavlja, ali zadržava rezervu prema poglavlju 14, koje se odnosi na saobraćajnu politiku, a već dve godine blokirano je i poglavlje 31, koje pokriva spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Pred Evropskom komisijom trenutno se nalazi devet pregovaračkih pozicija, a ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević najavila je da će do kraja godine biti poslate i pozicije za preostalih pet poglavlja.

“Ambicija Crne Gore, a ne unapred garantovani datum”

Ipak, kako prenose mediji, trenutna situacija u evropskim diplomatskim krugovima jasno ukazuje da još uvek nije izvesno kada bi se moglo zatvoriti još poglavlja. Najoptimističniji scenario je da bi prva naredna Međuvladina konferencija mogla da se održi sredinom narednog meseca u Luksemburgu.

Subotić za Blic podseća da je 2028 godina je od početka bila ambicija Crne Gore, a ne unapred garantovani datum članstva.

– U praktičnom smislu, taj cilj podrazumeva zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine, kako bi period nakon toga mogao da bude posvećen finalizaciji i ratifikaciji Ugovora o pristupanju. Evropska komisija jeste podržala tu ambicioznu dinamiku, ali članstvo 2028. nikada nije moglo biti obećano, između ostalog i zato što nije moguće unapred znati koliko će trajati ratifikacija u državama članicama. Zbog toga je slogan “28. do 2028.” bio veoma važan kao politički i reformski okvir, ali je od početka bilo razumno ostaviti određenu vremensku marginu i posmatrati članstvo do kraja decenije kao širi okvir – izričit je Subotić.