Neprijatelji sa svih strana, saveznici mu okreću leđa, a ratovi oko njegove zemlje BUKTE: Nekada su zbog novca oko njega obigravali, sada NIKO NEĆE DA MU POMOGNE

Saudijski prestolonaslednik u nezavidnoj je situaciji. Na severu, iračke milicije koje podržava Iran napale su naftovod Istok–Zapad. Na jugu, Huti napreduju duž jemenske obale Crvenog mora, ugrožavajući moreuz Bab el Mandeb, a na istoku je rat između Irana i SAD poremetio plovidbu kroz Ormuz. U središtu svega su Saudijska Arabija i njen prestolonaslednik Mohamed bin Salman, koji je svoju ekonomsku revoluciju podigao na pretpostavci da može da drži ratove Bliskog istoka podalje od svoje zemlje.

Kad su Huti zapretili njegovoj zemlji, Salman je navodno dvaput telefonom razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, tražeći od njega vojnu intervenciju. Vašington je ponudio obaveštajne podatke i drugu pomoć, ali je Tramp odbio vazdušne napade koje je Rijad želeo. Prema “Blumbergu”, Velika Britanija je poslala vojne savetnike ali se, poput SAD, nije obavezala na pružanje konkretne vojne podrške.

Trenutak nije mogao da bude gori za nekada naizgled nedodirljivog princa, piše Melani Svon, dopisnica britanskog “Telegrafa” iz Tel Aviva.

Ugrožena vizija

Salmanov ambiciozni plan Vizija 2030, strategija pokrenuta 2016. sa ciljem smanjivanja zavisnosti Saudijske Arabije od nafte i diverzifikacije ekonomije, uključuje turiste, koncerte, međunarodni sport, futurističke gradove i ulaganja vredna milijarde dolara. Međutim, za sve to je potreban mir, a sa ratom na kućnom pragu i prestolonaslednikom koji deluje sve izolovaniji na svetskoj sceni, ova strategija je ugrožena – čak i više nego nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018, kažu stručnjaci.

– Čitava njegova velika strategija se zasnivala na stvaranju stabilnog regionalnog okruženja u kojem bi Saudijska Arabija mogla da se usredsredi na unutrašnju ekonomsku transformaciju. Ta čitava velika strategija sada je suočena sa pretnjom bez presedana – rekao je “Telegrafu” dr Rob Gajst Pinfold sa Kraljevskog koledža London.

Ugrožene naftne žile kucavice

Čak i pre nego što su šiitske milicije u Iraku bombardovale saudijski naftovod Istok–Zapad, proizvodnja nafte u kraljevstvu bila je na najnižem nivou za poslednjih 36 godina, prema OPEK-u.

Kada je rat između SAD i Irana ugrozio tankere u Ormuskom moreuzu, a Huti zapretili Bab el Mandebu, naftovod koji zaobilazi oba moreuza postao je od ključnog značaja za izvoz. Zbog njegovog zatvaranja očekuje se da će saudijske rafinerije na zapadnoj obali početi da smanjuju proizvodnju.

“Ništa od vojne opcije”

U međuvremenu, vojna opcija – poraz Huta i uklanjanje njihove pretnje po Crveno more – godinama već izmiče Salmanu. Rijad intervencijom u Jemenu 2015. nije uspeo ni da porazi Hute ni da nametne rešenje. Skoro deceniju kasnije, politika je preusmerena ka popuštanju tenzija sa Iranom i postizanju dogovora sa Hutima. To se raspalo u julu, kada su Huti objavili da će blokirati saudijske luke u znak podrške Iranu.

Kako navodi Svon, princ ne može prosto da popusti, jer bi time pokazao da rakete i dronovi mogu da utiču na politiku Saudijske Arabije, dok povratak u rat nosi rizik od ponovnog otvaranja jednog od najskupljih poglavlja njegove vladavine.

– Kraljevstvo može da nanese ogromnu štetu Hutima, ali ne može pouzdano da ih primora na predaju – rekao je “Telegrafu” dr Kristijan Aleksander, bezbednosni analitičar.

Saveznici oklevaju

S druge strane, saveznici Saudijske Arabije oklevaju da joj priteknu u pomoć.

– Huti su nas pozvali i ne žele da se bore protiv nas – rekao je Tramp prošlog vikenda.

Ujedinjeni Arapski Emirati, nekad neizostavni partner Rijada u borbi protiv Jemena, sada imaju krhke odnose sa kraljevstvom.

– Ovo je izuzetno nesrećna podela u krajnje pogrešnom trenutku. Ozbiljan razdor između Saudijske Arabije i Emirata slabi saradnju u Zalivu u vreme kad se region suočava sa ogromnim bezbednosnim izazovima koje predstavljaju Iran i oružane grupe koje on podržava, i na severu i na jugu. Ne postoji magično rešenje, niti jedna vojna akcija koja bi rešila ovu krizu. Saudijska Arabija ne može efikasno da se suoči sa svim ovim izazovima sama – rekao je “Telegrafu” Entifad Kanbar, savetnik za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu.

“Nije znak panike”

Analitičar Ahmed al Huzai istakao je da Salmanovo obraćanje saveznicima ne bi trebalo pogrešno tumačiti kao znak panike.

– Obraćanje dugogodišnjim saveznicima u Vašingtonu ili Londonu u trenucima napetosti nije znak panike, već osnovna državna veština – rekao jeon.

Pritisak na princa takođe se razlikuje od pretnje njegovoj vlasti. Nakon gotovo decenije provedene u učvršćivanju svoje vladavine, rivali su potisnuti na marginu, a bezbednosne institucije stavljene pod njegovu kontrolu.

Prema Aleksanderu, državni udar i dalje je malo verovatan. Opasan scenario zahtevao bi paralizovanje izvoza nafte, ozbiljne vojne poraze i nagli ekonomski pad, a takva situacija je i dalje daleko. Salman je nakon ubistva Kašogija bio praktično “izopšten” na Zapadu, samo da bi se svetski lideri i biznismeni vratili u Rijad tek nekoliko godina kasnije, dok stručnjaci ukazuju da je princ izgradio ogromnu bazu podrške unutar zemlje, naročito među mladima, dok istovremeno čvrsto kontroliše državne institucije.

“Neposredna pretnja Salmanu nije njegov presto”, piše Svon. “Stvar je u tome što svet oko Saudijske Arabije postaje previše opasan i preskup za transformaciju na kojoj je on zasnovao svoju viziju budućnosti. Godinama je pokušavao da od kraljevstva napravi ostrvo ulaganja i stabilnosti u nasilnom regionu Bliskog istoka. Sada se nasilje približava sa svih strana”.