Koliko mleka Srbija tačno uvozi, zašto smo na evropskom začelju po potrošnji i šta traže domaći farmeri

Dok se mlekari u Srbiji bune i traže zabranu uvoza i dodatnu regulaciju tržišta, zvanični podaci i ekonomske analize ukazuju na dublji sistemski problem koji prevazilazi puko pitanje granica. Iako su lageri domaćih mlekara puni, Srbija, zapravo, troši manje mlečnih proizvoda od zemalja regiona i proseka Evropske unije.

Uvoz u padu od skoro 30 odsto

Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je tokom 2025. godine u Srbiju uvezeno oko 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je pad od približno 29 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ovaj trend smanjenja nastavljen je i u januaru 2026. godine.

Kada se pogleda struktura uvoza, situacija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku je sledeća:

• Mleko i pavlaka: Tokom prošle godine uvezeno je 18.908 tona u vrednosti od 28 miliona evra, što je značajan pad u odnosu na 31.785 tona iz prethodne godine.
• Glavni izvori: Polovinu ukupne količine mleka uvozimo iz Bosne i Hercegovine (6.026 tona) i Slovenije (4.678 tona).
• Vrednost uvoza: Posmatrano kroz novac, najviše mlečnih proizvoda stiže iz Poljske (34 miliona evra), Nemačke (29 miliona evra) i Italije (12,6 miliona evra).
• Mleko u prahu: Najveće količine stižu iz Belorusije (1.350 tona), Francuske i Poljske.

Potrošnja: Na “začelju” smo Evrope

Iako je mleko osnovna namirnica, građani Srbije ga troše znatno manje nego što je to uobičajeno u EU. Procene za 2024. godinu pokazuju da se u Srbiji troši oko 180 do 200 litara godišnje po glavi stanovnika (uključujući jogurt, sireve i pavlaku).

Ova brojka nas stavlja na dno evropske tabele. Poređenja radi, stanovnik Finske potroši 430 kg, Holandije 341 kg, a susedne Crne Gore 349 kg godišnje.

Među razlozima za manju potrošnju mleka ranije se navodila i tvrdnja da čak postoji negativna kampanja oko njegove upotrebe.

Na to je ukazivao i premijer Đuro Macut pre mesec dana: “Srbija troši veoma malo mleka po glavi stanovnika. Mi nemamo mleko u školama. Mi nemamo više one užine koje su nekada bile. Postojale su kuhinje koje su bile tu u školama, gde se promovisala upotreba mleka. Mleko je apsolutno neophodno i potrebno kao nutritivna materija, pogotovo u prvih 25 godina rasta i razvoja kada formiramo skelet”, naveo je Macut.

On je naglasio da je mleko u Srbiji kvalitetno i dobro za upotrebu.

Šta žele potrošači, a šta muči proizvođače?

Navike potrošača u Srbiji polako se menjaju, a tržište se deli na dva pravca:

Potreba za kvalitetom i autentičnošću: Sve je veća potražnja za zanatskim proizvodima, poput maslaca od fermentisane pavlake ili sireva sa geografskim poreklom (homoljski, sjenički, zlatarski).

Transparentnost: Kupci insistiraju na jasnijem deklarisanju kako bi znali da li kupuju domaći ili uvozni proizvod, kao i da li on sadrži biljne masti poput palminog ulja.

S druge strane, farmeri koji protestuju tvrde da je domaća proizvodnja pred kolapsom zbog niskih otkupnih cena (koje se u Šumadiji kreću od 25 do 48 dinara) i nekontrolisanog priliva jeftinih tvrdih sireva poput Gaude i Edamera iz EU.

Uvoz ovih sireva raste, dok domaći kačkavalj gubi trku zbog nižih cena uvozne robe, što, kako oni navode, dovodi do punjenja lagera i otkazivanja otkupa sirovog mleka.

Zahtev poljoprivrednika je da se hitno stopira kompletan uvoz svih poljoprivrednih proizvoda i da se država obaveže da otkupi postojeće viškove u robne rezerve, kako bi se što pre stabilizovalo i regulisalo tržište.

Zašto država ne može jednostavno da zabrani uvoz?

Dok proizvođači traže potpunu zabranu uvoza dok se tržište “ne raščisti”, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i analitičari PKS-a upozoravaju da to nije realno. Srbija je potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji nalaže slobodnu trgovinu sa EU.

Uvođenje takvih barijera moglo bi izazvati recipročne mere, čime bi bio ugrožen srpski izvoz hrane koji je prošle godine vredeo 3,1 milijardu evra. Kao rešenja se predlažu intervencije preko robnih rezervi, prerada viškova u mleko u prahu i kampanja za povećanje domaće potrošnje.

Ministar Dragan Glamočić je danas istakao da farmeri u Srbiji danas dobijaju za 30 dinara više za litar mleka nego farmeri u Bavarskoj, i dodao da je on lično nedavno savetovao farmere da što pre spuste cenu mleka kako bi se sačuvalo tržište jer u suprotnom neće doći do otkupa mleka.

Dodao je da farmeri to nisu hteli, već da su hteli po svaku cenu da se bore za cenu mleka.

– Poljoprivrednici ćute kada je dobro, ništa neće da pohvale. Njih čujete samo kada im fali, a kada je dobro onda ćute – istakao je Glamočić.

Na pitanje zašto se u Srbiji ne pravi mleko u prahu, Glamočić je rekao da se mleko u prahu pravi u momentima kada postoji višak mleka, i onda se deponuje mleko u prahu. “Evropa isto to radi, i kada se desi višak mleka evropske fabrike uzmu i rešavaju to tako što to mleko prodaju ispod cene. Ako kupite mleko u prahu u Evropi ono košta dva i po evra, a mi u Srbiji imamo ozbiljnu konditorsku industriju i naše kompanije kada proizvedu mleko u prahu oni kažu da bez pet, šest evra po kilogramu ne mogu da daju to mleko”, objasnio je on.

U međuvremenu, čekaju se rezultati konsultacija sa Evropskom komisijom zakazanih za 25. februar, a sutra je i veliki sastanak predstavnika mlekara i resornog ministra.