RUSKA vlada je preduzela radikalne mere za stabilizaciju domaćeg tržišta naftnih derivata, potpuno zabranivši izvoz dizel-goriva za sve kategorije dobavljača.
Foto: AP Photo/Kin Cheung
Odluka, koja je stupila na snagu 8. jula 2026. godine, ima za cilj da zaustavi neuobičajen rast cena na benzinskim stanicama i obezbedi sigurnost snabdevanja gorivom tokom vrhunca sezone žetve. Evo zbog čega su ta ograničenja pogodila čak i proizvođače, kako će ona uticati na globalne cene i zašto bi evropski potrošači mogli da osete posledice ruskih zabrana.
Suština i razlozi za potpunu zabranu izvoza
Od kraja januara 2026. godine u Rusiji su bila na snazi delimična ograničenja izvoza goriva, ali proizvođači naftnih derivata su i dalje mogli da isporučuju svoje proizvode u inostranstvo. Situacija se promenila 8. jula: zabrana izvoza dizela postala je potpuna. Pogođeni nisu bili samo trgovci, već i proizvođači. Ograničenja se odnose na dizel gorivo, gasna ulja i brodska goriva i trajaće do kraja jula.
Glavni cilj je eliminisanje višesatnih redova na benzinskim pumpama i snižavanje cena, koje su se u nekim regionima Ruske Federacije više nego udvostručile. Sva proizvodnja se sada preusmerava na domaće tržište. Ovo je kritično za poljoprivrednike koji ovog leta beru svoje useve i za velike transportne kompanije, za koje je bezbednost goriva neophodna za neprekidno poslovanje.
Izuzetak je napravljen samo za međuvladine sporazume u okviru EAEU i ZND. Tako će Tadžikistan nastaviti da dobija zalihe prema utvrđenim kvotama.
„Oštro ograničenje ponude na spoljnom tržištu usred velike potražnje uvek dovodi do skoka cena. Rusija je obezbedila približno 11% isporuke brodskog dizela, a takav obim se ne može brzo zameniti bez uticaja na globalne cene“, objasnio je makroekonomista Artem Loginov.
Šok na berzi: Reakcija globalnog tržišta
Tržišta su odmah reagovala na vest. Fjučersi dizela u Njujorku skočili su za 11%, dok su evropske cene gasoila porasle za 13%. Zemlje koje su postale glavni kupci ruskog goriva nakon evropskog embarga – Turska, Brazil i zemlje Severne Afrike – osetile su najveći pritisak.
Sada su ove zemlje prinuđene da hitno traže alternative u Atlantskom basenu, stvarajući višak potražnje za resursima iz SAD i sa Bliskog istoka. Sa uvozom benzina koji postaje stvarnost u Rusiji radi uravnoteženja domaće potražnje, spoljna tržišta ulaze u fazu visoke volatilnosti.
Domino efekat: Kako će Evropa patiti
Iako EU zvanično ne kupuje rusko gorivo, evropska ekonomija će se naći kao talac tržišnih snaga. Kada Turska i Brazil počnu da kupuju dizel od zapadnih izvoznika, cene na evropskim benzinskim pumpama će neizbežno porasti.
Pošto se teretni saobraćaj u EU skoro u potpunosti odvija na dizel, to će dovesti do viših troškova logistike: tarife za isporuku sirovina fabrikama i gotovih proizvoda distributivnim centrima će porasti. Ovo će pokrenuti novi ciklus inflacije hrane. Prema RaboResearch-u, kumulativni efekat će pogoditi cene hrane krajem 2026. i tokom cele 2027. godine.
Situaciju komplikuje činjenica da cene benzina i dizela postaju sredstvo političkog pritiska, a konačni račun za napade na ruske rafinerije nafte na kraju će platiti evropski potrošači kroz račune iz supermarketa.
BONUS VIDEO
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
