Двојица бугарских туриста су, пецајући на рту недалеко од Лефкаде, у пећини скривеној међу стенама ухватили у црно офарбан борбени дрон испуњен експлозивом и предали га локалним рибарима, који су га, после тријумфалне вожње околним увалама, предали полицији.
На Лефкаду су одмах упућени специјалци ратне морнарице, који су установили да се ради о украјинском беспилотном пловилу “магура”, у чијем се трупу налазило око 300 килограма експлозива. Дрон је био унеколико оштећен што је грчке стручњаке навело на закључак да је био употребљен у нападу, али да је из неког разлога заказао.
За сваки случај, експлозив је извађен из дрона и детониран у ували недалеко од Лефкаде.
Украјинска компанија која производи ове дронове је, недуго пошто је пловило пронађено у Грчкој, одбацило сваку везу са овим догађајем, али су грчке власти одмах објавиле да су сви подаци о опреми у трупу били исписани на украјинском језику.
Потрага за украјинском базом – од Валоне до Мисрате
Упоредо са скандалом који је избио пошто је силан експлозив пронађен надомак грчког летовалишта, власти у Атини обзнаниле се да постоје само две локације из којих је украјински дрон могао бити упућен у акцију – Албанија и Либија.
Албанска веза украјинских напада на бродове из састава тајне руске флоте, која развози нафту и гас по свету заобилазећи санкције, прилично је нејасна јер се власти у Тирани до сада нису оглашавале поводом тврдњи из Грчке.
Специјална јединица албанске полиције Ренеа је, почетком марта, обавила изненадан претрес неколико локација које се налазе уз саму обалу у Валони. У акцији је учествовало око 40 специјалаца, које су пратила оклопна возила и беспилотне летелице. Полиција је, касније, саопштила да је тражила криминалце.
За разлику од наводне албанске, либијску везу Украјинаца знатно је лакше пратити, јер су две државе прошле године потписале споразуму према којем ће Кијев обучавати војнике лојалне властима Абделхамида Дбеибе, док ће влада у Триполију помагати Украјини.
Помоћ дела Либије који контролише Дбеибина влада оличена је у приступу касарнама уз Средоземно море, посебно ваздухопловној бази у Мисрати, у којој се, уз Американце, Турке, Италијане и британске шпијуне, налази и око 200 Украјинаца.
Украјински војници смештени су и у бази која се налази недалеко од нафтних поља око Мелите, те у једној од команди бригада у Триполију.
До сада, украјински дронови су из Либије уништили два руска танкера који су пловили по Средоземном мору. Први је, страдао омански танкер “Кендил” којег је погодио поморски дрон.
Почетком марта, у сличном нападу је тешко оштећен танкер “Арктик Метагаз”, на којем се налазило око 60.000 тона течном гаса. Тај брод већ више од два месеца плута по Средоземном мору.
Битка за север Африке
Украјинци и Руси се, последњих недеља, сударају и на ратишту у Малију у којем је коалиција радикалних исламиста и туарешких побуњеника нанела неколико жестоких удараца властима, преузимајући контролу над путевима и неколико градова на северу државе.
Део снага побуњеника, на чијем се челу налази некадашњи званичник владе Ијад аг Гали, наводно, обучавали су украјински инструктори, после чијих су се лекција, припадници Полисарија пребацили у Мали.
У Малију су се, одмах, сукобили са владиним снагама, које опет подржавају руски плаћеници из некадашњег “Вагнера”, који под именом “Афрички корпус” настављају мисију коју је пре неколико година почео, сада већ покојни, Јевгениј Пригожин.
У замену за подршку влади генерала Асисија Гоите, Руси су добили приступ рудницима злата, преко којих, наводе западне обавештајне службе, тргују и руским златом чија је продаја, безбројним западним санкцијама, у великој мери онемогућена.
Процењује се да је од почетка офанзиве Фронта за ослобођење Азавада и локалне подружнице Ал каиде – Групе за одбрану ислама и муслимана (Jama’at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM) убијено неколико стотина људи, као и да је спаљено више насеља.
Готово истовремено, неколико афричких медија објавило је да су се руски плаћеници из организације Афрички корпус, којих је у Малију око 2.000, повукли из базе у Кидалу, после претходног договора са командантима побуњеника.
Заробљени војници и песме Туарега
Ал Џазира је, истовремено, објавила снимак се севера Малија на којем се виде десетине војника, који везани седе у прашњавом дворишту дојучерашњег упоришта, које контролишу сепаратисти и радикални исламисти.
Уздрману репутацију покушавају да поправе и Руси, који су за офанзиву побуњеника у Малију оптужили Украјину и Запад, те најавили серију ваздушних удара на главна упоришта Фронта за ослобођење Азавада и Групе за одбрану ислама и муслимана.
Део руског утицаја нестао је и смрћу министра одбране Садија Камаре, који је годинама сматран за главног савезника Москве у овој држави.
Обе групе побуњеника окупљене су око кључне личности овог покрета – Ијада аг Галија, пустињског песника и несуђеног перкусионисте групе Тинaривен, која је изводећи неке од његових песама три пута наступала у Србији – први пут на Белефу 2005, потом 2012. у Дому омладине на Тодо Мундо фестивалу, а последњи пут на Егзиту 2016. године.
Аг Гали је, пак, 2017. године положио заклетву верности Ајману ел Завахирију, тадашњем вођи Ал Каиде и основао Групу за одбрану ислама и муслимана (Jama’at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), савез неколико исламистичких формација који представља регионални огранак Ал Каиде.