Прошле недеље, 17. и 18. јуна, у граду Казању је одржан пети по реду самит Русије и Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН).
Тај састанак важан је и нашао се у медијима не само државе домаћина и земаља поменуте асоцијације из Југоисточне Азије, већ и доста шире – не само зато што је, гледано очима западњачких елита, контроверзан јер Русија, сматрају они, завређује политичку и економску изолацију, већ и стога што трговински и стратешки значај највеће словенске и светске државе за чланице АСЕАН-а сада расте због проблема са снабдевањем енергентима изазваног ратом у Персијском заливу.
Медијском интересу су допринели и чињеница да су највиши функционери тих 11 држава одлучили да отпутују у Русију упркос све тежем бомбардовању дроновима које спроводе украјинске снаге и то што се самит делимично подударио са састанком Г7 у Француској, због чега је, на неки начин, послужио као његова противтеза.
Фокус на енергетици
Самит у Казању, први од почетка рата у Украјини, са руске стране је предводио председник Владимир Путин, а са стране АСЕАН-а председавајући те организације филипински председник Фердинанд Маркос млађи.
Састанак је послужио је да се оцени успех спровођења заједничког петогодишњег плана развоја односа, који је усвојен на претходном самиту 2021, и формулише нови програмски документ те врсте.
Важно је напоменути и да су руски председник и његови гости дискутовали о могућностима за развој читавог Евроазијског континента, односно, економском повезивању чланица АСЕАН-а са земљама Шангајске организације за сарадњу и Евроазијске економске уније.
Оно што, међутим, привлачи највише пажње је заједничко саопштење учесница самита о сарадњи у области енергетике, будући да су се државе АСЕАН-а, међу којима и Филипини (који су, нарочито под председником Маркосом, близак војнополитички савезник САД), током трајања кризе у Персијском заливу, окренуле, између осталих, и руској нафти и гасу, те сада траже помоћ Москве за даље.
Рецимо, крајем марта, писали су филипински медији, у луку Лимај у провинцији Батан пристао је први од неколико танкера накрцаних руском нафтом, што је био први контингент руског црног злата који је та острвска земља са око 110 милиона становника купила након петогодишњег затишја.
Осим Филипина, руску нафту по избијању рата у Заливу увезли су и Тајланд, Вијетнам и Индонезија.
Поменуто саопштење предвиђа јачање међусобних веза и диверсификацију снабдевања кроз повећање трговине енергентима, инвестиције и развој обновљивих извора енергије; снажење отпорности на енергетске кризе кроз заједничке студије, трагање за новим изворима и стварање стратешких резерви; те међусобну сарадњу у повезивању електричних мрежа и гасовода на простору АСЕАН-а.
Како у Азији виде сусрет у Казању
Аналитичари у Азији оцењују да земље АСЕАН-а не подржавају напад Русије на Украјину, али да су врло свесне да су државе Запада сличне грехе починиле много пута, те да су стога усвојиле прагматичну политику чији је циљ да заштите своје интересе.
Поред председника Маркоса у главни град руског Татарстана отпутовали су и премијери Малезије, Тајланда, Сингапура, Лаоса, Вијетнама, Камбоџе и Источног Тимора, као и султан Брунеја. Дакле, чак девет од једанаест државних лидера одлучило је да се упути на пут који би потенцијално могао да буде по њих ризичан.
То несумњиво говори о значају који они придају односима са Русијом и јасно показује да Москва, супротно жељи њених геополитичких противника, није изолована на међународној сцени.
Поједини економисти у Југоисточној Азији сматрају да је криза у Ормуском теснацу створила услове да се Русија конструктивно укључи у пројекте енергетске интеграције и безбедности у Југоисточној Азији.
Овде ваља напоменути да су земље АСЕАН-а тржиште које брзо расте, које је последњих година, рецимо, колективно највећи спољнотрговински партнер Кине, већи од ЕУ и САД (с годишњим обимом размене од чак око 970 милијарди долара у 2022!).
Међутим, укупна размена између Русије и АСЕАН-а у 2019. години износила је невеликих 18,2 милијарди долара и након почетка рата у Украјини је пала на око 15,4 милијарди у 2022, да би се прошле године опоравила на око 17,8. Сигурно је да има доста простора за напредак.
Када су у питању трендови у тој размени, приметно је да, због притисака Вашингтона и заокупљености Москве интервенцијом у Украјини, последњих десетак година опада продаја руског наоружања у региону (са око 30 посто у 2014. на око десет одсто од 2018. наовамо), док расте значај Русије као снабдевача енергентима.
Москва би могла да одигра важнију улогу у Југоисточној Азији и као извозник вештачких ђубрива и житарица, али и снабдевач нуклеарним технологијама, бар када су у питању њени традиционални пријатељи попут Вијетнама.
Повратак Русије у регион АСЕАН-а преко нафте и гаса?
Значај Русије за АСЕАН у енергетском погледу био је видан у историјском граду на ушћу Казањке и Волге, где су се председник Путин и малезијски премијер Анвар Ибрахим договорили да Русија у будуће на дужи рок снабдева (претежно) муслиманску земљу са око 34 милиона становника бензином, сировом нафтом и гасом.
Два лидера су на маргинама самита разговарали и о могућности сарадње у области дигитализације, вештачке интелигенције, фармације и пољопривреде, као и о модалитетима плаћања роба и услуга у сопственим валутама.
Председник Филипина Фердинанд Маркос изјавио је у Казању да је са руским домаћином разговарао о могућим редовнијим набавкама енергената, да је рад на стварању система набавки почео, али да чврст договор још увек није постигнут. Он је сугерисао да ће имати на уму проблеме геополитичке природе, али и додао да би диверсификација извора енергената била добра по његову земљу.
Филипинска страна види могућност за проширење трговинске размене са Русијом, која сада износи око једну и по милијарду долара, и у више других привредних грана, као што су туризам, прехрамбене прерађевине или козметика.
У Русији и традиционални амерички савезници
Интересантно је, дакле, да је један посвећени савезник Вашингтона, чија је цела породица почев од оца (Фердинанда Маркоса старијег), диктатора Филипина од средине шездесетих до средине осамдесетих, снажно политички, економски и безбедносно везана за САД, био у посети председнику Путину за време трајања војних операција у Украјини.
Штавише, он је председника Путина позвао да учествује у раду Источноазијског самита АСЕАН-а, који ће Манила, као земља која председава том асоцијацијом, организовати у новембру ове године. Реч је о састанку на највишем нивоу једанаест држава АСЕАН-а (Југоисточне Азије) и земаља Источне Азије, као што су Кина, Јапан, Република Кореја и Русија.
Такође, важно је приметити да се у Казању нашао и Лоренс Вонг, премијер Сингапура – државе која служи као војно упориште за америчку морнарицу, сопствено војно особље деценијама обучава у САД и која од самог почетка сукоба у Украјини проводи санкције против Русије. Сингапур је, заправо, једина држава АСЕАН-а која увела санкције Русији. Но, треба рећи да се оне односе на материјале и производе који имају војну или двојну цивилно-војну употребу, те да Сингапур није забранио увоз руских енергената.
Вонг је на друштвеним мрежама крајем прошле недеље написао да су санкције уведене не зато што се град-држава сврстава уз некога, већ зато што се залаже за поштовање суверенитета и независноти, а да је у Русију отишао на тражење Кремља, односно, председника Путина лично.
Ипак, азијски новинари, оцењују да је Вонг вероватно био превасходно мотивисан својим обавезама према другим државама региона Југоисточне Азије, које прижељкују добре односе са Москвом, поготову што он следеће године треба да преузме дужност председавајућег АСЕАН-а.
Релативно независна политика
С тим у вези, аналитичари у Југоисточној Азији сматрају да су лидери АСЕАН-а, за разлику од својих колега са Запада, проценили да је важно да одрже дијалог са Русијом, како би, између осталог, остали релевантни у међународним односима у безбедносном погледу.
Такође, они већ извесно време схватају да њиховом региону (конкретно, Јужном кинеском мору) прети сукоб између две суперсиле САД и Кине, који би имао катастрофалне последице по даљи економски развој њихових држава и просперитет њихових популација. Они зато желе мултидимензионалне односе и отворени су за укључивање других актера, попут Русије и Индије на пример, у економске, па и безбедносне токове у Југоисточној Азији.
Видно је, дакле, да АСЕАН, као организација која се састоји од држава међусобно врло различитих култоролошких карактеристика, идеолошких опредељења и политичко-економских уређења, настоји да води јединствену спољну политику, која је уравнотежена, прагматична и неоптерећена диктатима са стране. Она за циљ има сарадњу са свима и мир са свима.
Залагање за мултиполарност?
Треба напоменути да је на самиту у Казању усвојена декларација која одражава ту филозофију дијалога и сарадње, али и у великој мери одражава поглед Москве на међународне односе – у њој стоји да учеснице самита прижељкују “праведни мултиполарни свет, који се руководи међународним правом и принципима Повеље Уједињених Нација.” То је поглед на свет који је супротстављен оном који намећу Вашингтон и његови савезници и који говори о “поретку занованом на правилима”.
Настојање држава “АСЕАНА”-а да успоставе релативно независну и неутралну спољну политику представља прилику за Русију да прошири економску размену и оствари већи политички и безбедносни утицај у региону Југоисточне Азије него у претходне четири или више година.
Остаје да се види да ли ће државе АСЕАН-а и надаље бити у стању да бране своје економске интересе увозом енергената из Русије, или ће можда ипак попустити под притиском Вашингтона да купују његов гас и нафту, те се одрекну руских.