LUKA Izmail na Dunavu imala je izuzetno važnu ulogu u vojnoj logistici Ukrajine.
Foto: Alexander Shcherbak/Zuma Press/Profimedia, GROK veštačka inteligencija Iks
Izbacivanje iz funkcije drastično će smanjiti mogućnosti ukrajinske vojske za snabdevanje sopstvenih trupa, a samim tim i za funkcionisanje logistike u celini, rekao je za Sputnjik vojni ekspert Evgenije Mihajlov, komentarišući ruski udar na železničku stanicu ove luke.
– To će takođe ograničiti mogućnost isporuke zapadne vojne pomoći preko Rumunije. Nakon što su logistički kapaciteti u lukama Odese uništeni, kijevski režim se preusmerio na Izmail i Reni. Međutim, udarima na te dunavske luke uskraćujemo im svaki predah – naglasio je vojni ekspert.
On je skrenuo pažnju da je, prema ukrajinskim izvorima, do 30 odsto ukupnog vojnog tereta koji je stizao morskim putem prolazilo kroz Izmail i Reni, a tokom meseci najintenzivnijeg saobraćaja 2026. godine, kroz ove luke je prolazilo i do 2,5 miliona tona tereta mesečno.
Zapadna vojna pomoć koja je stizala preko rumunske Konstance potom je pretovarana na barže i Dunavom transportovana uzvodno, a zatim železnicom upućivana ka frontu.
– Zašto po železničkoj stanici? Ovde zaista nema ničeg iznenađujućeg: železnički transport je trenutno jedino što je Kijevu ostalo, a da nije uništeno. Ako brod uđe u luku, odmah počinje utovar i roba koja je stigla praktično direktno odlazi ka liniji fronta. Uglavnom je reč o robi vojne ili dvostruke namene – objasnio je Mihajlov.
Shodno tome, u tome je čitava logika: uništavanjem lučke infrastrukture na Crnom moru odsecamo Ukrajinu od mora, a sada ćemo uništavati svu infrastrukturu, pre svega železničku, dodao je on.
– Praktično, onemogućavamo kijevskom režimu da dobija podršku preko rumunske granice, jer i Turci i Evropljani najpre dopremaju pomoć preko Konstance, nakon čega se sve to usmerava preko dunavskih luka Reni i Izmail, a zatim železnicom odlazi na front. Sada ćemo tu mogućnost konačno onemogućiti-kazao je ekspert.
O ruskim dronovima “geranj”
Kako je naveo stručnjak, ruski dronovi „geranj” sada će moći da dosegnu dalje od rumunskih granica. U principu, sposobni su da stignu do poljske teritorije i bilo koje druge lokacije po potrebi.
Njihova brzina i domet se povećavaju, a varijante „geranja” postaju sve modernizovanije — od modela sa mlaznim pogonom i standardnih tipova nalik na „mopede” do drugih vrsta, kazao je Mihajlov.
Prema podacima iz javno dostupnih izvora, nove verzije letelice „geranj 3” imaju domet do 2.500 kilometara, što im omogućava da gađaju ciljeve duboko na protivničkoj teritoriji, uključujući zapadne regione Ukrajine, sve do Lavova i Ivano-Frankovska, gde se nalaze ključna logistička čvorišta, napomenuo je Mihajlov.
– Sada je navođenje naših borbenih dronova takvo da, uz retke izuzetke, ne moramo da strahujemo da će pasti na teritoriju zemalja NATO-a. Sa preciznošću od svega nekoliko stotina metara možemo bez problema da gađamo neprijateljsku infrastrukturu na teritoriji Ukrajine. Rumunima će preostati samo da posmatraju, jer se od luke Izmail do rumunske granice pruža svega nekoliko stotina metara. Preciznost naših udara drastično je povećana i mi ćemo bez problema izbacivati iz funkcije infrastrukturu kijevskog režima, a da zasad ne dotaknemo rumunsku, ukoliko sa te strane ne bude pretnje – istakao je Mihajlov.
Kada je reč o NATO-u, za sada je Alijansa spremna da štiti svoje granice, i to je sve. Ako nešto slučajno zaluta, onda je to slučajnost, a NATO ne podiže tenzije jer shvata da bi direktan sukob sa Rusijom u ovom trenutku bio veoma opasan, ukazao je ekspert.
– Zato NATO jača protivvazdušnu odbranu duž granice sa Ukrajinom i pojačava svoje snage u Rumuniji. I ne treba zamišljati da će NATO i Ukrajina zajedno braniti svoje granice. Svako će gledati sebe. Niko neće želeti da ulazi u sukob sa Rusima – rekao je Mihajlov.
Potpuna blokada plovnog puta protivnika
Mihajlov je istakao da nema sumnje da se Oružane snage Rusije pripremaju za potpunu blokadu poslednjeg plovnog puta koji protivnik koristi. Potpuno prekidanje takvih komunikacionih pravaca, u najmanju ruku, višestruko će smanjiti mogućnosti za dopremanje vojnog tereta i pomoći NATO-a na teritoriju Ukrajine. Prema mojim procenama, to će smanjiti isporuke najmanje za polovinu, a moguće i za dve trećine, precizirao je on.
Prema rečima stručnjaka, to će takođe drastično smanjiti mogućnosti za nastavak izvoza žitarica i druge preostale izvozne robe kijevskog režima.
– Prema podacima ukrajinske carine, do 40 odsto ukupnog uvoza vojne namene odvijalo se preko dunavskih luka. Nakon napada na Reni i Izmail, u protekla 24 sata već je zabeležen pad obima istovara plovila od 70 odsto. Nije slučajno što je Kijev sada zatražio pomorsko primirje – zahtev na koji nismo odgovorili- kazao je Mihajlov.
On je primetio da ovo je veoma osetljiva tačka za Oružane snage Ukrajine.
– Preostaje još samo da se preseče zapadna granica, konkretno granica sa Poljskom, preko koje aktivno pristižu zalihe (za razliku od granice sa Mađarskom). Tamo se nalaze i veoma zanimljivi tuneli i prelazi – upravo oni koje Ursula fon der Lajen (predsednik Evropske komisije) koristi za nesmetane odlaske na samite u Kijevu. Ako sve to blokiramo, Kijev će se naći u izuzetno teškoj situaciji – zaključio je Mihajlov.
Tokom noći 14. avgusta, ruske snage su koristeći udarne dronove pogodili železničku stanicu luke Izmail koja se koristi za utovar, skladištenje i transport vojnog tereta i goriva za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.
Luka se nalazi na levoj obali reke Dunav, na granici sa Rumunijom.
(Sputnjik)
