NAUČNA konferencija “Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876-1878. godine”, u organizaciji Ruskog istorijskog društva u Srbiji, okupila je danas vrhunske ruske i srpske stručnjake i diplomate u svečanoj sali sedišta Crvenog krsta Srbije u Beogradu.
Foto Z. Jovanović
Cilj održavanja skupa, na 150. godišnjicu početka Prvog srpsko-turskog rata, naglasili su organizatori, bio je da se sa različitih istorijskih i naučnih tačaka gledišta osvetli ključna uloga Rusije i ruskog naroda u oslobodilačkim ratovima Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva.
Pozdravljajući učesnike konferencije Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, kao zadatak ove organizacija naveo je naučni rad koji će sprečiti da značajni događaji padnu pod veo zaborava, ali i donošenje zaključaka koji će određivati budućnost.
Foto Z. Jovanović
– Naša istorija je dovoljno bogata, dovoljno je dugo trajala i dovoljno se puta ponovila, da možemo da učimo iz nje i predviđamo budućnost. Istorija srpskog naroda je istorija ratova, ali ne istorija osvajačkih ratova Zapada, već upornog, tvrdoglavog i žilavog traganja za slobodom, za pravom da trajemo. Ni danas stvari nisu ništa drugačije. Pitanja koja su se postavila 1876. i danas se postavljaju srpskom narodu i traže odgovor i od srpskog i od ruskog naroda. Ni jedno jedino važno i veliko pitanje srpskog naroda nije u proteklim vekovima prošlo bez otvorene i snažne, često samopožrtvovane politike Rusije – rekao je Vulin.
On je podsetio da su Srbi bili narod koji nije dozvoljavao da mu drugi određuju sudbinu.
Simbolika zgrade CK Srbije
MESTO održavanja naučne konferencije u zgradi Crvenog krsta u Srbiji nosi duboku simboliku.
– Na inicijativu doktora Vladana Đorđevića, prvog školovanog hirurga u Srbiji i načelnika saniteta srpske vojske, osnovan je 1876. Crveni krst Srbije, u nameri da se pomogne izgnanicima i ranjenicima iz Hercegovačkog ustanka. Kneževina Srbija je 24. marta iste godine potpisala Ženevsku konvenciju i 11. juna je Međunarodni komitet Crvenog krsta priznao Društvo Crvenog krsta Kneževine Srbije za samostalno, priznato društvo, osnovano među prvih 15 u svetu. U proteklih vek i po ono ni u jednom trenutku nije prekinulo kontinuitet rada – ukazao je dr Dragan Radovanović, predsednik CKS.
– Moramo da se zapitamo jesmo li vredni onih koji su 1876. izašli pred veliku svetsku silu, Osmansku imperiju. To nije bila usputna državica s kojom je bilo lako izaći na kraj već carstvo, koje je vladalo vekovima Srbijom – prostorom koji je nazvan, za razliku od drugih zemalja, po svom narodu, po Srbima. I tada i danas, pokušaji drugih velikih sila nisu bili samo da u tom večitom i neprekidnom sukobu sa Rusijom pregaze Srbiju, već i da od nje načine saveznika u pohodu na Istok. Nikada to nisu uspeli, ali ne znači da će prestati to da pokušavaju. Na ovoj konferenciji sećaćemo se velikih i važnih događaja iz istorije, ali ne smemo sebi da dopustimo da odnose između srpskog i ruskog naroda pretvorimo u nevažni skup ljubitelja Dostojevskog i ljudi koji pokušavaju da nauče naizust datume iz istorije. Ovo je skup ljudi koji poznaju prošlost, ali promišljaju zajedničku budućnost – naglasio je Vulin.
Foto Z. Jovanović
Posle srpskog ustanka u Hercegovini 1875. i pred početak Srpsko-turskog rata 1876, koji su Kneževina Srbija i Knjaževina Crna Gora vodile protiv Osmanlija, hiljade ruskih dobrovoljaca na čelu sa generalom Černjajevom pristigli su kao podrška Srbiji, podsetio je istoričar, prof. dr Aleksandar Raković.
– I pre srpsko-turskih ratova, od početka 19. veka do danas, Srbi i Rusi su jedni druge smatrali braćom. Podsetiću na važne srpsko-ruske interakcije u prethodne tri decenije. Ne treba zaboraviti da su Srbi bili prvi narod na svetu koji se borio protiv novog zapadnog imperijalizma posle pada Berlinskog zida. Srbi i Jugoslavija bili su prve mete Zapada u njihovom novom prodoru na Istok, a istovremeno sa bombardovanjem Srbije, NATO je započeo širenje prema granicama Rusije, Belorusije i Ukrajine. Bilo je jasno da će ruski svet biti sledeća žrtva, ali srpska borba protiv zapadnih imperijalista tokom devedesetih dala je Ruskoj Federaciji vremena da konsoliduje i preoblikuje svoje stavove o zapadnoj politici. Tih 10 godina srpskog otpora bilo je veoma dragoceno za Rusiju. Srpska javnost je pažljivo pratila rusko buđenje pod vođstvom Vladimira Putina. Sa ruskim političkim i ekonomskim rastom, kao i vidljivom vojnom snagom, raslo je i srpsko samopouzdanje – naglasio je prof. dr Raković.
Foto Z. Jovanović
U radu konferencije učestvovali su i akademik Slavenko Terzić, dr Jaroslav Valerijanovič Višnjakov, prof. dr Draga Mastilović, dr Radovan Pilipović, prof. dr Aleksandar Rastović, mr Kristina Nikolajevna Koršunova, dr Sergej Anatolijevič Kočukov, prof. Nenad Savić. Zbornik radova biće objavljen u štampanom i digitalnom izdanju.