BOMBA IZ SRCA EU! Ursula predstavlja novi plan proširenja, glasaće se po HITNOM POSTUPKU: Na pomolu velike promene za zemlje Zapadnog Balkana

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen lično će 30. septembra, na sednici Kolegijuma tog tela na čijem je čelu, predstaviti novu politiku proširenja, odnosno redefinisani put kojim će sve buduće članice morati da prođu – od kandidature do ulaska i prvih godina suživota unutar Evropske unije.

Ursula fon der Lajen prestavlja novu politiku proširenja

Reč je o strateškom dokumentu “Pre-enlargement reforms and policy reviews” kojim će biti date smernice, ali on neće imati pravno obavezujući značaj za zemlje članice koje će ga sprovoditi, prenosi Pobjeda.

Buduća politika proširenja EU se “kuva” već više od dve godine, a njena finalna verzija prvobitno je bila najavljena za novembar 2024. No, sredinom 2025. najviše instance Evropske unije (EU) odlučile su da “razmisle još malo” pre donošenja odluke. Glavni razlog predomišljanja bio je non-pejper (nezvanični dokument) najviših zvaničnika Francuske i Nemačke, koji su, između ostalog, predlagali takozvani status posmatrača za zemlje koje ispune sve uslove za punopravno članstvo.

Više detalja o novoj politici pretpristupnih politika letos se moglo čuti od komesarke za proširenje Marte Kos. Ona je najavila da će predlog biti fokusiran na “pristupne ugovore, budžet i proces donošenja odluka”, ali će se odnositi samo na one oblasti u kojima postoji mogućnost postizanja širokog konsenzusa.

Naglasak će navodno biti na novoj generaciji ugovora o pristupanju, uključujući i mehanizme kojima bi se sprečilo nazadovanje u poštovanju osnovnih evropskih principa. Naravno, zaštitne klauzule u ugovorima o pristupanju nisu novina, već su postojale i ranije u formi prelaznog perioda za nove članice, u zavisnosti od oblasti. Međutim, ključni razlog jeste potreba da se spreči ulazak takozvanih “trojanskih konja” u EU. Kako su ukazali iz evropskih institucija, ali i ključnih zemalja članica, iskustva iz prethodnih proširenja dovela su do toga da jačanje ovih mehanizama postane jedan od prioriteta.

Uz to, stići će nove formule za sredstva povezana s obavezama prema EU i same Unije prema novim članicama.

“Katalog opcija” za nove članice

Inače, pojedine države članice predlagale su da buduće zemlje EU budu primljene bez punog prava glasa i prava veta. No, EK je odbacila takve namere, ukazujući da “nije spremna da uvodi dodatne kriterijume za pristupanje koji bi važili isključivo za nove članice”. Naravno, već korišćeni instrumenti obezbeđenja same EU kroz prelazne klauzule koje su deo ugovora o pristupanju ostaju i dalje aktivni. Osim pojedinih ograničenja, tim pravnim mehanizmima takođe se omogućavaju promene procedura donošenja odluka bez formalne izmene ugovora EU.

S druge strane, otvorena je mogućnost da se unose posebne odredbe u ugovore o pristupanju koje bi važile tokom prelaznog perioda. Među njima je posebno značajna suspenzija određenih prava ukoliko u novim državama članicama dođe do narušavanja vladavine prava.

Sličan predlog predstavljen je u još jednom, proširenom non-pejperu, koji je letos pripremilo pet članica EU. Tim dokumentom je zatraženo od EK da predstavi “katalog opcija” za zaštitne mere koje bi mogle biti ugrađene u nove ugovore o pristupanju.

Izvesno je i da će se o određenim stvarima ubuduće odlučivati kvalifikovanom većinom umesto sadašnjeg prava na veto. O tome na šta će se tačno odnositi odlučivanje kvalifikovanom većinom umesto obaveznih svih pozitivnih odgovora, ostaje da se vidi, ali su pojedini zvaničnici EU već najavili da ovakve “olakšice” sigurno neće biti korišćene prilikom potvrđivanja ugovora o pristupanju. Pojedini izvori, pak, ukazuju kako bi broj odluka tokom međufaza pristupnog procesa za zemlje kandidate mogao biti smanjen sa sadašnjih oko 150 na svega 70.

Iako je namera bila da se novom pretpristupnom politikom EU pripremi za funkcionisanje sa trideset i više članova, finalni dokument koji će Fon der Lajen predstaviti 30. septembra neće obuhvatati izmene u baš tako širokom opsegu.

Izjašnjavanje po hitnom postupku

Glavni razlog, prema pisanju više briselskih medija, jeste da mnoge članice nisu spremne da podrže dalekosežnu reviziju politike proširenja. Upravo zato se insistira na predlogu za pojačanu postepenu integraciju država kandidatkinja. Takav model omogućio bi kandidatima da i pre formalnog članstva dobiju pristup određenim programima i pojedinim oblastima u okviru politika EU.

Nakon što šefica EK ozvaniči model, koji je tokom govora o Stanju Unije prošle sedmice najavila kao “putokaz za zemlje kandidate”, dokument će biti predstavljen Evropskom parlamentu koji će se o tome, verovatno, izjašnjavati po hitnom postupku. Razlog leži u činjenici da će Savet EU sredinom oktobra imati dvodnevno zasedanje na kome bi zvanično trebalo da bude usvojena finalna verzija revidovane politike pristupanja.

Hrvatska zabija konačni nož u leđa Crnoj Gori i Srbiji na EU putu

Marta Kos postavila Severnoj Makedoniji uslov za napredak na EU putu

Fon der Lajen u govoru o stanju EU: Pozvala Kanadu da bude pridruženi član

Marta Kos ima novi plan za proširenje EU, evo šta je smislila

Hrvatska u Rigi započela veliki diplomatsku ofanzivu protiv Srbije zbog sahrane Mladića

(Pobjeda)