Volstrit: Nafta brent ponovo raste, indeksi četvrtu nedelju zaredom u minusu

Akcije su pale u petak u nestabilnom trgovanju, jer sukob SAD i Izraela sa Iranom nije pokazivao znake smirivanja, a cene nafte su nastavile da rastu.

Industrijski prosek Dau Džonsa pao je za 443,96 poena, ili 0,96%, na 45.577,47. S&P 500 je pao za 1,51% na 6.506,48, dok je Nasdaq Composite izgubio 2,01% na 21.647,61. Russell 2000, indeks akcija male kapitalizacije, pao je za više od 2% i spustio se u područje korekcije – pad od 10% u odnosu na svoj najnoviji maksimum. Na svojim dnevnim minimumima, Dau Džons i Nasdaq su se trgovali u području korekcije, ali su na kraju zatvorili ispod granice od 10%.

Ovi potezi dolaze nakon što su Iran i Izrael razmenili udare preko noći, dok je Iran takođe pokrenuo nove napade na energetska postrojenja u regionu Persijskog zaliva. Volstrit žurnal je objavio, pozivajući se na američke zvaničnike, da Pentagon šalje hiljade dodatnih marinaca na Bliski istok. Si-Bi-Es njuz je saopštio da su u toku „teške pripreme“ za slanje kopnenih trupa u Iran, pozivajući se na više izvora.

Nafta brent prešla 113 dolara

Prodaja se intenzivirala popodne, nakon što je Rojters izvestio da je Irak proglasio “višu silu” na svim naftnim poljima kojima upravljaju strane kompanije. To je izazvalo rast cena nafte, pri čemu je cena sirove nafte marke Brent prešla 113 dolara po barelu na vrhuncu dana, a sirove nafte marke WTI trgovalo se iznad 98 dolara po barelu.

Jutros je cena nafte Brent bila nešto iznad 112 dolara., prema Trejding ekonomiksu.

„Ako je ovo eskalacija koja uključuje trupe na terenu, onda nas verovatno očekuje još najmanje nekoliko nedelja ovog većeg tržišta nafte i gasa; pratite svaki naslov o energetskoj infrastrukturi u regionu“, rekao je za CNBC investicioni strateg kompanije Berd, Ros Mejfild. „Iskreno, berze se nisu rasprodale na način koji bi odražavao ovu vrstu događaja, tako da bi i dalje moglo biti nekih padova.“

Rastu strahovi od inflacije, indeksi četvrtu nedelju zaredom u minusu

U međuvremenu, strahovi da inflacija ponovo raste i da smanjenje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi nije moguće podigli su prinose trezorskih obveznica u petak, dodatno dodatno oslabljujući berzu.

Glavni indeksi su zabeležili četvrtu nedelju zaredom gubitaka. S&P 500 se držao bolje od ostalih referentnih indeksa, pavši samo 7% od svog nedavnog maksimuma.

„Nije neuobičajeno u okruženju u kojem se nalazimo, sa količinom neizvesnosti koju imamo, da bilo koji indeks ima korekciju od 10%“, rekao je Art Hogan iz B. Rajlija. „Dakle, u meri u kojoj je S&P širi i diverzifikovaniji, verovatno je da će biti poslednji koji će pasti. Ali to je takođe pokazatelj činjenice da se nalazimo u veoma neizvesnom vremenu.“

(Izvor: Blic Biznis, CNBC, Trading economics)