“INICIJATIVU VUČIĆA I RAME SHVATITI OZBILJNO” Kolumnista “Fajnenšel tajmsa”: “Širenje EU na istok je imperativ za bezbednost i prosperitet Evrope”

Previše prepreka stvara rizik da bi proces proširenja mogao postati paralisan, kao što je to bio slučaj između 2013. i 2022. godine, piše novinar i kolumnista Toni Barber.

Toni Barber je dugogodišnji urednik za Evropu i kolumnista lista “Fajnenšel tajms” specijalizovan za evropsku politiku i međunarodne odnose, prenosi portal “EUalive”.

– Prošlog septembra, Džang Veivei, profesor međunarodnih odnosa na kineskom Univerzitetu Fudan, primetio je da je pod znakom pitanja “da li Evropska unija uopšte može da opstane do 2035. godine“. Za Evropljane je to bio neprijatan podsetnik da najveće svetske sile posmatraju EU, i Evropu uopšte, kao istrošenu silu. Kina vidi Evropu kao podeljenu i neefikasnu; Rusija je vidi kao dekadentnu i licemernu; SAD je vide kao izloženu riziku od “civilizacijskog brisanja“. Svi oni vide Evropu kao vojno slabu i da stagnira u ekonomiji – piše Barber.

Kako kaže, neke od ovih procena, iako preuveličane, “sadrže bolne istine”.

– Ali postoji jedna oblast politike u kojoj Evropljani imaju moć da oblikuju događaje u svoju korist. To je projekat proširenja EU.

“Od 10 zemalja koje su u principu kandidati, neke imaju bolje izglede od drugih”

– Širenje Unije na istok je imperativ za bezbednost i prosperitet Evrope. Neuspeh proširenja ostaviće zemlje koje žele da se pridruže EU ranjivim na unutrašnje tenzije i spoljno mešanje. To će, zauzvrat, ugroziti bezbednost kontinenta u celini. Ohrabruje činjenica da i EU i neke zemlje kandidati konačno razmišljaju o proširenju u terminima koji su dovoljno kreativni da omoguće uvođenje mnogih ambicioznih članica pod okrilje EU već za pet godina – piše Barber.

– Od 10 zemalja koje su u principu kandidati, neke imaju bolje izglede od drugih. Turska kandidatura za članstvo postoji samo na papiru; Gruzija je “na ledu“ zbog demokratskog nazadovanja i antievropskih tendencija u Tbilisiju. Šanse Ukrajine u velikoj meri zavise od ishoda ruskog agresorskog rata; Moldavija održava svoje nade, ali je daleko od ispunjenja kriterijuma za ulazak. Region koji EU može i treba da postavi kao prioritet je Zapadni Balkan, gde je šest zemalja – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – u statusu kandidata – kaže Barber.

“Tri poteškoće proširenja”

– Nakon što se Hrvatska pridružila EU 2013. godine, entuzijazam bloka za proširenje na Zapadni Balkan je splasnuo. Ponovo je porastao nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zemlja koja se najbrže kreće ka članstvu je Crna Gora, koja je u januaru zatvorila 13. od 33 pregovaračka poglavlja neophodna za ulazak. Evropska komisija je prošlog novembra saopštila da je Crna Gora na putu da završi pristupne pregovore do kraja ove godine.

Međutim, od 2022. godine, oživljeni proces proširenja prate poteškoće. Tri se posebno izdvajaju.

• Prva je da su otpor i skepticizam prema proširenju snažni u pojedinim političkim partijama i društvima EU. Naročito u zapadnoj Evropi, politički i ekonomski troškovi proširenja čine se visokim, a koristi sumnjivim.
• Druga je to što će EU zahtevati dalekosežne reforme svojih institucionalnih i finansijskih aranžmana ako želi da primi šest ili više novih članica. EU nerado “hvata bika za rogove“ dok se bori sa drugim problemima kao što su nizak rast, problematične javne finansije, rat u Ukrajini i poljuljani odnosi sa SAD.
• Treća je nedostatak kapaciteta ili volje pojedinih zemalja kandidata da sprovedu reforme koje EU smatra neophodnim za punopravno članstvo.
• To se odnosi na ekonomsku sferu, ali i na kvalitet demokratije i vladavinu prava.

Ramin i Vučićev predlog

– Sve zajedno, ove prepreke stvaraju rizik da proširenje postane paralisano, kao što je to bilo između 2013. i 2022. Poseban problem je to što ulazak bilo koje zemlje kandidata mora biti jednoglasno odobren od strane vlada 27 članica EU, a zatim ratifikovan u svakoj zemlji u skladu sa njenim ustavnim zahtevima, što u nekim slučajevima može značiti i referendum.

– Postoji, međutim, način da se ove poteškoće prevaziđu. On je krajem februara izložen u zajedničkoj inicijativi Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i Edija Rame, premijera Albanije. Prepoznajući prepreke za punopravno članstvo u EU, dvojica lidera su umesto toga predložili da zemljama kandidatima u bliskoj budućnosti bude dozvoljeno da postanu deo jedinstvenog tržišta EU i bezvizne šengenske zone putovanja – što su dve ključne privilegije pridruživanja klubu.

– Takve ideje već kruže Briselom, kao i Berlinom i Parizom. Argumenti u njihovu korist su dvostruki.

• Prvo, ekonomska integracija bi koristila i Zapadnom Balkanu i postojećim zemljama EU.
• Drugo, novi pristup bi zaobišao nezgodna pitanja kao što su promena sastava Evropske komisije, dodavanje članova u Evropski parlament, izmena aranžmana glasanja u EU i, pre svega, davanje prava veta novim članicama.

– Trenutno, jedna zemlja može blokirati kolektivnu akciju EU u pitanjima kao što su spoljna politika i oporezivanje korišćenjem veta. Mađarsko ponovljeno korišćenje veta u vezi sa ratom u Ukrajini učinilo je druge zemlje EU nervoznim zbog buduće paralize ako šest ili više zemalja uđe u blok, sve sa pravom veta. Inicijativa Vučić – Rama nastoji da ublaži ove strahove. Novi predlog ne treba uzeti kao zamenu za puno članstvo u EU, koje mora ostati dugoročni cilj za Zapadni Balkan.

– Niti će svim zemljama regiona biti jednostavno da ispunjavaju uslove čak i za ulazak na jedinstveno tržište; i dalje je potreban naporan rad na reformama.

– Iako nova istraživanja pokazuju da je “zapadnobalkanska šestorka“ otprilike tamo gde su bili drugi kandidati u trenutku pristupanja, i dalje će biti potreban veliki trud u sprovođenju reformi.

– Ipak, kao pitanje praktične politike, punopravno članstvo u EU verovatno će ostati nedostižno u bliskoj budućnosti, što učvršćuje nestabilnost u regionu Evrope gde EU to sebi najmanje može priuštiti. Najbolji put napred je sprovođenje plana Vučić – Rama, čime bi se ljudima i na Zapadnom Balkanu i u EU pokazalo da je zajednička budućnost u njihovom obostranom interesu – zaključio je Barber u svom komentaru.

(EUalive)