PRVO SE SLOŽILI, PA SE PREDOMISLILI Još jedan dogovor o izboru predsednika u Prištini PAO U VODU: Četvrti izbori za manje od dve godine NA VIDIKU

Iako se na trenutak učinilo da bi politička kriza na Kosovu i Metohiji konačno mogla da bude izbegnuta, i da će se izbeći novo vanredno glasanje, sva je prilika da bi do njega ipak moglo da dođe. Dve stranke, “Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija i Demokratski savez Kosova (DSK) uspele su da dogovore zajedničkog kandidata za kosovskog predsednika, ali se u poslednjem trenutku desilo da je šestoro poslanika DSK ipak odlučilo da neće da glasa za njega. Tako se Priština, posle tri kruga parlamentarnih izbora za godinu i po dana, po četvrti put suočava sa još jednim mogućim izlaskom na birališta.

Predstavnici “Samoopredeljenja” i DSK dogovorili su se u ponedeljak da Bekim Sejdiu bude zajednički kandidatu za novog predsednika u Prištini. Nakon tog dogovora, bilo je za očekivati nastavak konstituisanja novog saziva skupštine, izbor nove vlade i novog predsednika.

Međutim, došlo je do preokreta.

Predsednik DSK Ljumir Abdidžiku izjavio je da šest poslanika te stranke neće da glasa za predloženog kandidata Bekima Sejdiua za predsednika čime se, kako je ocenio, ide na nove vanredne izbore.

Abdidžiku je rekao da se “gubi izvanredna prilika i da se zemlja šalje na vanredne izbore”.

– Profesor doktor Bekim Sejdiu je odličan kandidat koga je predložio DSK i koji bi obezbedio institucionalnu ravnotežu i zaustavio svaku tendenciju kršenja Ustava i branio bi Ustav čak i pred moći Pokreta “Samoopredeljenje” – kazao je Abdidžiku nakon sastanka poslaničkog kluba u Prištini, prenosi RTS.

On smatra da je stav protiv odluke Predsedništva i protiv DSK štetan.

– I svaki budući izbori, zbog ovih odbijanja, imaće posledice po buduće rezultate izbora – dodao je on Abdidžiku.

“Neodgovorno, apsurdno, štetno…”

I Kurti kaže da je stvorena nova situacija nakon što je saopšteno da se šest poslanika DSK izjasnilo protiv sporazuma, čije ponašanje je nazvao neodgovornim i štetnim. Kazao je i da sporazum sa DSK i dalje važi, ali da će biti još jednog sastanka sa liderom DSK Ljumirom Abdidžikuom i Predsedništvom “Samoopredeljenja”.

– Po mom čvrstom uverenju, ali i svih poslanika koji su danas bili prisutni na sastanku parlamentarne grupe, a bili su skoro svi od 53, ovakvo ponašanje ovih šest poslanika smatramo neodgovornim, štetnim, apsurdnim – rekao je Kurti, prenosi “Kosovo online”.

Naveo je da veruje u iskrenu volju Ljumira Abdidžikua, i dodao da Kosovu “prete” četvrti izbori za manje od dve godine.

Neke odluke obavezujuće, neke ne

Analitičar i bivši poslanik Iljir Deda ocenio je da je šestoro poslanika DSK trebalo još na početku pregovora te stranke sa “Samoopredeljenjem” javno da saopšte da neće podržati nikakav dogovor između dve partije. Mogli da kažu, navodi, i da su odlučni da Kosovo ponovo izađe na parlamentarne izbore, s obzirom na to da su, kako je rekao, dosledni protivnici aktuelne vlasti.

– Trebalo je da daju opširno obrazloženje zašto novi izbori ne bi odgovarali upravo Samoopredeljenju i zašto ne bi štetili upravo DSK – rekao je Deda u objavi na Fejsbuku.

Ukazao je na troje poslanika iz ove grupe, navodeći da bi trebalo da objasne zašto su odluke predsedništva svoje stranke iz 2016. godine za njih bile obavezujuće, dok odluke predsedništva iz 2026. godine to nisu.

– Tako bi skinuli sa sebe veliki teret koji su preuzeli, kao glavni uzročnici odlaska na nove parlamentarne izbore – zaključio je Deda.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu ocenio je da novi predsednik Kosova neće biti izabran pre odluke Specijalnog suda u Hagu, koja se očekuje 16. septembra, navodeći da će ishod tog procesa značajno uticati na dalji razvoj političke situacije.

Spahiu smatra da je Bekim Sejdiju “još u igri”, budući da je, kako je rekao, u okviru “nekih čudnih pregovora” između lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i lidera DSK Ljumira Abdidžikua izabran kao kompromisni kandidat.

Kako dodaje, Sejdiju je odaniji Demokratskoj partiji Kosova (DPK) i Hašimu Tačiju.

– On je izabran u Ustavnom sudu kada je potpunu vlast imao Hašim Tači. Niko nije mogao da bude tamo ako nije bio strogo pod njegovim nadzorom, ako nije bio odan njemu. Tači je više pazio koga će da izabere u nezavisne organe nego u vladu jer je ministra mogao odmah da razreši, a u nezavisnim organima to ne bi mogao. Zato je mnogo pazio koga će tu da izabere – kaže Spahiu.

Članstvo DPK je, dodaje on, jako srećno izborom Bekima Sejdijua.

– Iako su se oni izjasnili da neće učestvovati u glasanju, može da im procuri neki glas da bi bilo dovoljno glasova da se izabere predsednik. Mislim da će Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku, ako on bude izabran, biti razočarani, ali oni dobijaju šta su i zaslužili – kaže.

Kakva je procedura

Za izbor kosovskog predsednika potreban je kvorum sa 80 od 120 poslanika.

Pokret “Samoopredeljenje”, DSK i poslanici manjinskih nesrpskih stranaka, bez šest poslanika koji su najavili da neće glasati za predsedničkog kandidata, nemaju potrebnu dvotrećinsku većinu.

Predsednik se u prva dva kruga bira glasovima 80 poslanika, a ako ne bude izabran, u trećem krugu je dovoljno da glasa 61 poslanik, ali uz prisutnih 80 u skupštinskoj sali.