Usred pustinje pronašli brod star 500 godina: Kada su videli šta je bilo u olupini, usledilo je iznenađenje – pronašli su blago o kom nisu ni sanjali

Rudari su tragali za dijamantima na obali Namibije, a naišli su na nešto što niko nije očekivao – ostatke portugalskog trgovačkog broda koji je nestao pre gotovo pet vekova. U olupini su pronađene tone bakra, slonovača, oružje, navigaciona oprema i više od 2.000 zlatnika.

Otkriće iz 2008. godine i danas se smatra jednim od najznačajnijih brodoloma pronađenih na afričkoj obali, ne samo zbog vrednosti tereta već i zbog onoga što otkriva o trgovini između Evrope, Afrike i Azije početkom 16. veka.

Brod je najverovatnije bio portugalski Bom Jesus, koji je 1533. godine krenuo prema Indiji i nikada nije stigao na odredište.

Tražili dijamante, pronašli brod

Olupina je otkrivena u aprilu 2008. godine tokom rudarskih radova u blizini Oranjemunda, na krajnjem jugu Namibije.

Reč je o oblasti Sperrgebiet, dugo strogo kontrolisanoj zbog nalazišta dijamanata. Upravo su rudarski radovi omogućili da posle gotovo 500 godina budu otkriveni ostaci broda sakriveni ispod peska.

Mesto pronalaska bilo je toliko neobično da je priča ubrzo privukla pažnju arheologa širom sveta.

Više od 2.000 zlatnika i oko 22 tone bakra

Kada su stručnjaci počeli da istražuju nalazište, postalo je jasno da pred njima nije obična olupina. Najveći deo tereta činilo je oko 22 tone bakra. Pronađeni su i navigacioni instrumenti, oružje i slonovača, ali najveću pažnju privuklo je više od 2.000 zlatnih novčića, ukupne težine od gotovo 23 kilograma.

Na brojnim bakarnim polugama nalazio se znak trozupca koji se povezuje sa Antonom Fuggerom, pripadnikom jedne od najbogatijih i najuticajnijih bankarskih porodica renesansne Evrope. Upravo je težak teret možda pomogao da deo olupine ostane očuvan. Brod i predmeti bili su zatrpani peskom, što ih je vekovima štitilo od procesa koji bi inače uništili veliki deo materijala.

Da li je to zaista bio Bom Jesus?

Utvrđivanje identiteta broda nije bilo jednostavno. Arheolozi nisu imali dokument na kojem bi jasno pisalo ime plovila, pa su morali da ukrste podatke o pronađenom teretu, novčićima i portugalskim brodovima koji su nestali u tom periodu. Najverovatniji kandidat postao je Bom Jesus, trgovački brod koji je 1533. krenuo prema Indiji.

Brod je plovio u vreme kada je Portugal gradio ogromnu pomorsku trgovačku mrežu, povezujući evropske luke sa zapadnom i južnom Afrikom, Indijom i drugim delovima Azije.

Identifikaciji su pomogli i novčići iz vremena portugalskog kralja Žoaa III, čija vladavina odgovara periodu u kojem je brod nestao.

Ipak, potpuna potvrda njegovog identiteta iz istorijskih dokumenata praktično je nemoguća. Veliki deo portugalske arhivske građe uništen je u katastrofalnom zemljotresu, cunamiju i požarima koji su 1755. pogodili Lisabon.

Brod je bio deo trgovačke mreže koja je povezivala tri kontinenta

Za arheologe je posebno dragoceno to što je veliki deo tereta pronađen zajedno. Umesto pojedinačnih predmeta iz različitih perioda, dobili su svojevrsnu vremensku kapsulu jednog trgovačkog putovanja iz 16. veka.

Evropski bakar i novac, afrička slonovača i put prema azijskim tržištima našli su se na istom brodu.

Zbog toga vrednost ovog otkrića daleko prevazilazi cenu pronađenog zlata. Olupina pruža redak uvid u način na koji su pre gotovo 500 godina funkcionisali trgovina, finansije i pomorske veze između veoma udaljenih delova sveta.

Šta se dogodilo sa posadom ostalo je misterija

Mnogo manje se zna o sudbini ljudi koji su se nalazili na brodu.

Istorijski izvori ne opisuju njegove poslednje sate, pa su stručnjaci pokušavali da rekonstruišu brodolom na osnovu položaja olupine, predmeta i vremenskih uslova karakterističnih za ovaj deo Atlantika. Arheolog Dieter Noli, koji je godinama istraživao namibijsku obalu, ukazivao je na opasnost koju predstavljaju oluje u ovom području.

– Zimska oluja duž ove obale nije nikakva šala – rekao je svojevremeno za National Geographic.

Posebnu misteriju predstavlja činjenica da je na mestu brodoloma pronađeno relativno malo ljudskih ostataka i ličnih predmeta. Zbog toga postoji mogućnost da je deo posade uspeo da preživi samo potonuće broda.

Šta se sa tim ljudima dogodilo nakon što su stigli do surove i izolovane obale današnje Namibije, međutim, nije poznato.

Blago je samo deo priče

Nakon pronalaska olupine rudarski radovi u neposrednoj blizini bili su zaustavljeni kako bi stručnjaci mogli da dokumentuju i izvuku arheološki materijal.

To je bilo posebno važno jer predmeti koji su vekovima proveli pod peskom i u specifičnim uslovima mogu brzo da počnu da propadaju kada budu izloženi vazduhu i promenama vlažnosti. Iako su zlatnici postali najatraktivniji deo priče o Bom Jesusu, za istraživače je mnogo značajnija celina pronađenog tereta.

Olupina predstavlja gotovo netaknut trag vremena u kojem su trgovački brodovi povezivali evropski kapital, afričke resurse i tržišta Azije. Ono što je počelo kao potraga za dijamantima tako se pretvorilo u otkriće dela sveta koji je gotovo pet vekova bio sakriven ispod peska namibijske obale.