Виши суд у Београду осудио је Владимира Кецмановића на казну затвора од 14 година и 6 месеци за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности, док је Миљана Кецмановић осуђена на две године и 11 месеци затвора за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица. Жалбе на пресуду најављују и одбрана и тужилаштво.
Образлажући пресуду, судија је навео да је злочин трајао два минута и једну секунду, од тренутка када је К. К. убио чувара до завршетка злочина, као и да је К. К. од укупног броја испаљених метака са 75 одсто метака погодио жртве.
Родитељи су, оценио је судија, пропустили да примете да им је дете било незадовољно и пре и након промене смене и да га одведу код психолога, што су им препоручили у школи након промене смене.
Изрицање пресуде је трајало скоро три сата, а поступајући судија се детаљно освртао на сваки доказ, сведочење и повреде које су задобиле жртве.
Инспирација за злочин
Судија је навео да је К. К. инспирацију за злочин нашао у масовној пуцњави у америчкој школи Columbine, где је убијено 14 особа, а извршиоци на крају починили самоубиство, док је за однос са мајком рекао да је била захтевна и да је осетио притисак да мора да буде најбољи.
Говорећи о мотивима, К. К. је рекао и да је био психички злостављан у школи, а је био свестан да ће после злочина да буде затворен, што је и желео, додајући да је хтео да се склони од куће и породице и да је злочин видео као начин да то и уради.
Пре злочина, малолетник је тражио шта значи бити психопата, како га је отац у једном тренутку и ословио, а по интернету је истраживао увођење доживотне казне у Србији.
Осим тога, истраживао је шта је комплекс више, а шта ниже вредности, као и да ли може да буде психопата ако воли животиње.
К . К. је на интернету претраживао масовна убиства у школи са највише жртава и гледао снимак изјаве мајке једног од убица из школе Columbine у Америци.
Шта је рекао починилац злочина
Починилац злочина К. К. је, према наводима судије, рекао да је желео да се понаша као психопата, те делује хладно и не показује емоције.
Судија је навео и једну поруку коју је малолетник послао другару, а у којој је наведено: “Било би занимљиво да упадну терористи у школу, па да бежимо по школи”. Поједине поруке је само констатовао, али није желео да чита због заштите малолетника.
Малолетни починилац злочина је, према речима судије, навео да би волео да су родитељи приметили нешто и спречили га, а рекао је и да не би починио злочин да није имао оружје.
Тог јутра 3. маја 2023. године, истакао је судија, Кецмановићи нису ни ушли у собу сина да провере да ли је устао и да ли се спрема за школу, а нису приметили ни да су пиштољи били у његовoj фиоци три дана пре злочина.
Пре него што је тог јутра кренуо у школу, К. К. је, како је рекао судија, у стану фотографисао оружје и Молотовљеве коктеле.
Очевици злочина су за К. К. навели да се понашао као робот, хладнокрван и залеђеног лица.
Говорећи о односу у породици, судија је оценио да је из порука закључено да су односи између малолетника са сестром и родитељима били нарушени, да су се у порукама често могле видети погрдне речи и неслагање.
На крају изрицања пресуде, судија је цитирао речи покојног патријарха Павла да морамо да чувамо породицу као зеницу ока свога.
Изразио је наду да ће пресуда утицати на спуштање старосне границе код малолетних извршилаца кривичних дела, као и на забрану приступа деци у стрељанама.
Пуномоћници оштећених задовољни казнама
Пуномоћници породица убијених и рањених изјавили су да су задовољни пресудом и казнама на које су осуђени Миљана и Владимир Кецмановић и оценили да је пресуда показатељ да родитељи морају да воде рачуна о емотивном и психичком развоју детета.
Пуномоћница оштећених Зора Добричанин Никодиновић поздравила је што је образложење пресуде јавно објављено због превенције како се овако нешто никада више не би поновило.
Истакла је да нико није рекао да се Кецмановићи нису посветили образовању свог детета, већ да се нису посветили његовом васпитању, што је основна дужност родитеља.
У стану код Кецмановића је, према речима адвокатице Добричанин Никодиновић, био арсенал оружја, односно више од 1.500 комада муниције, не рачунајући 92 метка која је К. К. понео у школу, од којих су 62 испаљена, а 50 метака погодило је жртве.
Малолетника су отац и власник стрељане, према речима адвокатице Добричанин Никодиновић, обучавали како да пуца, како да дише док пуца и како да мења шаржере.
Добричанин Никодиновић је рекла да је К. К. видео као врлину то што је хладан и без емпатије, као и да је ранио своја два другара, што, оценила је, показује да није научен да препозна љубав и пријатељство, нити да се поверава породици.
“Дечак је рекао да је у школи помислио да позове мајку, али се плашио њене реакције, па је, уместо да позове мајку као мање страшно решење, изабрао да уђе у школу и пуца”, навела је адвокатица.
Пажња на емотивни и психички развој деце
Пуномоћник оштећених Огњен Божовић нагласио је да је пресуда најближа правди што су могли да очекују, додајући да су задовољни готово максималним изреченим казнама.
“Пресуда, осим генералне превенције, указује на то да брига о деци не подразумева само материјално обезбеђивање, већ и потребу да обратимо пажњу на њихов емотивни и психички развој и да као родитељи будемо ту за њих”, истакао је Божовић.
Пуномоћник оштећених Никола Никодиновић рекао је да никаква пресуда ни казна неће вратити убијене, али да може довести до промене система вредности који влада у друштву и измена закона, истакавши да су се оштећени са неописивим болом носили много боље него они који су се носили са сопственом кривицом.
Са друге стране, бранилац Кецмановића Ирина Боровић сматра да суд није поступио по налозима Апелационог суда у Београду, који је прву првостепену пресуду укинуо, због чега је најавила да ће уложити жалбу на ову пресуду.