DA LI to kancelar ne uspeva da pronađe prave reči? Šta stručnjaci kažu o nezadovoljstvu većine Nemaca Fridrihom Mercom? I kako bi to moglo da se preokrene?
FOTO TANJUG/ Mandel Ngan/Pool Photo via AP
– Brojke su dramatične, ne može se drugačije reći – naglašava Štefan Merc iz instituta Infratest dimap.
Kancelar Fridrih Merc (CDU) postavio je rekord: nikada ranije nijedan aktuelni šef vlade u Nemačkoj nije imao toliko loše lične rejtinge.
Pre samo nekoliko nedelja, rejting mu je pao čak i ispod najgorih brojki koje je zabeležio Mercov prethodnik Olaf Šolc tokom završne faze koalicije njegovih Socijaldemokrata sa Zelenima i FDP-om.
Nedavno je jedva svaka šest osoba u Nemačkoj izrazila zadovoljstvo Mercovim učinkom na vlasti.
Štefan Merc, viši direktor za izbore u Infratest dimapu, kaže za DW da se taj pad dogodio mnogo brže nego kod njegovih prethodnika (vidi ispod grafiku o zadovoljstvu građana kancelarima od 1998. do danas – plava linija zadovoljni, crvena nezadovoljni).
Naročito je Angela Merkel dugo bila nedodirljiva, ukazuje anketar.
U poređenju s njom, Merc “nije osoba koja se dopada publici”.
Merc bi da bude reformista, a ne kancelar konsenzusa
Međutim, anketar Štefan Merc takođe napominje da kancelar verovatno “ni ne očekuje da će postići rejting odobravanja od 60 ili 70 odsto”.
On želi da bude “reformistički kancelar”, pre nego “kancelar konsenzusa”. Štefan Merc inače naglašava da nije ni u kakvom srodstvu sa svojim prezimenjakom na čelu nemačke vlade.
Infratest dimap, jedan od glavnih nemačkih instituta za anketiranje javnog mnjenja, ne pita ljude direktno o rejtingu popularnosti.
Postavljeno pitanje glasi: “Koliko ste zadovoljni političkim radom?”
Fridrih Merc je u maju 2025. bio “veoma slab” u anketama. Zabeležio je dobitke dva ili tri meseca, ali su se onda rasplamsali već postojeći sukobi u vladajućoj koaliciji – posebno u debati o kandidatu za Savezni ustavni sud koga su blokirale demohrišćanske stranke (CDU/CSU).
Pored toga, Štefan Merc navodi i druga sporna pitanja u vladajućoj koaliciji – migracije, ali i spor oko reforme penzionog sistema koji je doveo do žestokog sukoba kancelara sa saveznom ministarkom rada Barbel Bas (SPD).
Anketar napominje: “Nije tu prvenstveno reč o kancelaru lično. Reč je o kompletnoj slici savezne vlade.” Ta slika je, sugeriše stručnjak – katastrofalna.
“Izvesni nedostatak profesionalizma”
Olaf Kramer, univerzitetski predavač iz Tibingena, sa znatno više kritika govori o samom kancelaru. Merc je, kaže, nekada “smatran za veoma dobrog govornika” i Kramer se slaže da je kancelar sposoban da “dobro argumentuje”.
Međutim, u intervjuu za DW, taj profesor retorike govori o “izvesnom nedostatku profesionalizma” koji se povremeno pojavljuje kod prvog čoveka nemačke vlade.
Kramer ukazuje da Merc izgleda ne razmišlja o činjenici “da izjave iznete sa pozicije kancelara nose drugačiju težinu i mogu da imaju drugačije posledice od komentara koje je možda dao u prošlosti kao privatni građanin”.
Pritom stručnjak podseća na spornu kancelarovu opasku o “slici grada”. Naime, na konferenciji za novinare u Berlinu u oktobru 2025. Merc je povezao “probleme sa slikom grada” sa deportacijama i migracijama.
Nakon intenzivnih kritika, pojasnio je svoju izjavu, objašnjavajući da se ona odnosila na migrante bez prava boravka ili zaposlenja “koji se ne pridržavaju pravila koja važe u Nemačkoj”.
Te osobe, sugerisao je kancelar, definišu atmosferu na mestima kao što su železničke i metro stanice, parkovi ili čitava naselja.
Kramer to opisuje kao “nešto slično pecanju u mutnoj vodi”. Retorički, Mercovu izjavu karakteriše činjenica “da u suštini ne kaže tačno šta je problem”.
Ta dvosmislenost omogućava udruživanja “kakva god desničarske ekstremističke stranke vole da eksploatišu”.
Stručnjak za komunikacije iz Tibingena ujedno ukazuje i na odgovornost aparata koji stoji iza Merca: takva komunikacija, tvrdi on, “ne bi trebalo da se dešava u profesionalno vođenom kabinetu”.
Mercova primedba u vezi sa “gradskim pejzažom” nije bila jedina njegova izjava koja je izazvala široke kritike. Dok je bio lider opozicije, na primer, nazivao je decu iz imigrantskih sredina “malim pašama” i žalio se na “socijalni turizam” ukrajinskih izbeglica. Tako je naime usvajao ton sličan tonu desničarskih populista i ekstremista. A kao kancelar, raznim opaskama razljutio je i predsednike Brazila i Sjedinjenih Država.
Da li bi kancelar mogao da preokrene stvari? Preovlađujuće raspoloženje veoma je skeptično, kaže anketar Štefan Merc. Pa ipak, on smatra da je preokret u principu moguć.
Pritom podseća na primer Gerharda Šredera, koji je bio nemački kancelar od 1998. do 2005. godine.
Taj socijaldemokrata ponovo je izabran 2002. godine sa ličnim rejtingom od oko 60 procenata. Ubrzo nakon toga je pao na oko 25 odsto, ali se do kraja mandata vratio na oko 50 procenata. Rejting odobravanja kancelarke Merkel takođe je imao slične fluktuacije tokom vremena.
– Još uvek ima mnogo vremena do kraja mandata. Još uvek ima prostora za manevar – ocenjuje Štefan Merc.
Ali da bi se to dogodilo, savezna vlada pod kancelarom Mercom morala bi, kaže, da “radi efikasnije i sa manje trenja u javnosti. On mora da prenese osećaj da se stvari kreću u pravom smeru”.
Stručnjak za retoriku Kramer nudi, međutim, kritičku analizu – Znamo kako su energične neke od Mercovih najava.” On primećuje da, iako se “najavljuju snažne mere”, često iza toga ne dolazi do odgovarajuće političke akcije. A ljudi to primećuju, kaže Kramer.
– Taj nesklad između reči i dela je nešto što može ozbiljno i trajno da naruši poverenje u govornika navodi Karmer
To se podjednako odnosi na Merca, kao i na njegove ministre – posebno imajući u vidu cilj vladajuće koalicije da brzo sprovede predloge suštinske reforme penzionog sistema koje je sastavila nadležna komisija.
To je jedan od glavnih, dugogodišnjih izazova s kojima se nemačka vlada suočava.
Kancelaru je potrebna “pomiriteljska retorika”
Kramer, međutim, poziva i na dublju promenu.
– Kada ste kancelar, vi ste kancelar nemačkog naroda, a ne samo predstavnik sopstvene stranke, kao što je to opozicioni lider – naglašava on.
Merc bi morao da prođe kroz ovu promenu uloge.
– U tom smislu, zadatak kancelara je i to da koristi pomiriteljsku retoriku, sposobnu da gradi mostove – zaključuje Karmer.
(DW)
BONUS VIDEO – Haos u Iranu: Pale državne zgrade u celoj zemlji – U toku je obojena revolucija