RAZGOVOR o plati među kolegama za mnoge je i dalje gotovo tabu tema, a pojedini zaposleni strahuju da bi zbog otkrivanja svojih primanja mogli čak da ostanu bez posla. Ipak, sama činjenica da ste kolegi rekli koliko zarađujete ne znači automatski da postoji osnov za otkaz.
Foto: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
Zakon o radu ne sadrži posebnu odredbu kojom je izričito propisano da zaposleni može drugim radnicima da saopšti visinu svoje zarade. Međutim, isto tako ne postoji ni opšte pravilo koje bi poslodavcu omogućilo da svaki podatak o plati jednostavno proglasi poslovnom tajnom.
Važan deo priče nalazi se u članu 104. Zakona o radu, kojim je propisano da zaposleni imaju pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti kod istog poslodavca. Pod tim se podrazumeva posao za koji se traži isti stepen obrazovanja, znanja i sposobnosti, uz jednak radni doprinos i odgovornost.
Upravo zato se postavlja pitanje kako zaposleni mogu da utvrde da li su za isti posao jednako plaćeni ukoliko im je zabranjeno da međusobno razgovaraju o svojim zaradama.
Poslodavac može da uvede pravila, ali ne baš kako poželi
Poslodavac ima pravo da propiše određena pravila ponašanja i poverljivosti, a Zakon o radu predviđa mogućnost sankcionisanja zaposlenog koji svojom krivicom povredi radnu obavezu utvrđenu zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Međutim, to ne znači da je dovoljno u ugovor uneti rečenicu da je svaka plata „poslovna tajna“ i time automatski zabraniti zaposlenima da o sopstvenim primanjima razgovaraju.
Da bi neki podatak zaista imao karakter poslovne tajne, mora da ispunjava određene uslove, između ostalog da nije opšte poznat ili lako dostupan, da ima ekonomsku vrednost upravo zbog svoje tajnosti i da je kompanija preduzela odgovarajuće mere kako bi ga zaštitila.
Nije isto reći svoju platu i otkrivati tuđe zarade
Posebno je važno napraviti razliku između zaposlenog koji kolegi kaže koliko on lično zarađuje i radnika koji, zbog prirode svog posla, ima pristup podacima o platama drugih ljudi.
Na primer, zaposleni u računovodstvu ili sektoru ljudskih resursa može imati pristup kompletnoj evidenciji zarada u firmi. Ukoliko bi takve podatke neovlašćeno prosleđivao drugim osobama, mogla bi da se otvore pitanja zaštite podataka, poverljivosti i povrede poslovne tajne.
Sasvim drugačija situacija je kada radnik saopšti kolegi iznos sopstvene plate, naročito ako zaposleni na taj način pokušavaju da uporede primanja za isti ili sličan posao.
U slučaju da poslodavac zbog toga pokuša da kazni ili otpusti zaposlenog, morao bi da pokaže da za takvu odluku postoji konkretan pravni osnov, prenosi Telegraf.
Zakon pritom ne poznaje samo otkaz kao moguću meru. Za određene povrede radne obaveze ili discipline poslodavac, u zavisnosti od okolnosti, može da izrekne i privremeno udaljenje sa rada bez naknade, novčanu kaznu do 20 odsto osnovne zarade u periodu do tri meseca ili opomenu sa najavom otkaza.
Drugim rečima, razgovor sa kolegom o sopstvenoj zaradi sam po sebi ne znači automatski i otkaz. Ključne su okolnosti konkretnog slučaja, sadržaj ugovora i internih akata poslodavca, kao i to da li informacija koju je zaposleni otkrio uopšte može zakonito da se smatra poslovnom tajnom.
(Telegraf)