S obzirom na to da su cene goriva stavka koja najviše opterećuje budžet svakog vozača, a letnje temperature često prelaze i 35 stepeni, vožnja u gradskoj gužvi postaje pravi izazov, jer klima, vreo asfalt i neprestano “stani-kreni” mogu podići potrošnju i za 20 do 30 procenata.
Ipak, uz nekoliko pametnih poteza, vaš rezervoar se ne mora baš tako brzo prazniti. Ovo su saveti jeftiniju vožnju ovog leta.
Klima ili otvoreni prozori: Šta više troši?
Najveća dilema je – klima ili otvoreni prozori? Odgovor zavisi isključivo od brzine kojom se krećete. Kada jedva da možete voziti 50 km/h otvaranje prozora je ekonomičnije. Klime pri malim brzinama najviše opterećuju motor i podižu potrošnju.
Sasvim drugo je na auto-putu ili brzim saobraćajnicama. Tamo obavezno zatvorite prozore i upalite klimu. Otvoreni prozori pri velikim brzinama kvare aerodinamiku vozila, stvarajući ogroman otpor koji troši više goriva nego kompresor klime.
Klima diže potrošnju pri malim brzinama Foto: Vinicius Bacarin / Alamy / Profimedia
Ali pre nego što krenete, otvorite sva vrata na minut da vreo vazduh izađe. Tako će klima brže rashladiti kabinu i ranije smanjiti intenzitet rada.
Potrošnja goriva u gradu
U većim gradovima poput Beograda, gde vas semafor čeka na svakih 200 metara, agresivno ubrzavanje je najbrži put do praznog rezervoara. Zato kada ugledate crveno svetlo u daljini, skinite nogu sa gasa. Dok se auto kreće u brzini bez dodavanja gasa, savremeni motori praktično ne troše ni kap goriva (tzv. cut-off režim).
I ne krećite naglo na zeleno, jer tada vozilo “srče” gorivo. Težite tome da ubrzavate lagano i prelazite u viši stepen prenosa čim obrtaji to dozvole. Kod dizelaša je to na oko 1.800 do 2.000, a kod benzinaca na 2.200 do 2.500 obrtaja.
Provera pritiska u gumama je veoma važna Foto: Shutterstock
Vodite računa i o pritisku u gumama. Leti on menja zbog toplote. Mnogi vozači zaboravljaju da guma koja je samo 0,3 bara ispod propisanog nivoa povećava otpor kotrljanja, a samim tim i potrošnju za oko 3%. Redovno proveravajte pritisak, isključivo na hladnim gumama, jer osim uštede, to direktno utiče i na bezbednost kočenja.
Vožnja u špicu
Ispraznite gepek od neptrebnih stvari. Koliko vas je koji i leti vuku zimske lanace… Svakih 50 kilograma viška povećava potrošnju za 1 do 2 procenta. Takođe, ako ste se vratili sa odmora, skinite krovne kofere i nosače.
Zvuči banalno, ali najviše goriva se troši u “špicevima”. Korišćenje navigacije koje u realnom vremenu pokazuju zakrčenja na mostovima ili ključnim petljama, može vam uštedeti 15 minuta rada motora u mestu. Ako morate da čekate duže od minuta (npr. na zatvorenom pružnom prelazu), ugasite motor, jer startovanje troši znatno manje goriva nego 60 sekundi rada u leru.
Kombinovanjem ovih metoda, prosečan vozač u Srbiji može uštedeti između 10 i 15 litara goriva mesečno. To je ušteda koja na godišnjem nivou praktično isplaćuje jedan redovan mali servis.