ŽAN Tirol istaknuti je francuski profesor ekonomije i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2014. godine. U svojoj knjizi “Ekonomija za opšte dobro” on postavlja i pitanje – Šta nas sputava u razumevanju ekonomije?
Foto: Doidam10 / Alamy / Profimedia
Tirol smatra da činjenice tumačimo kroz prizmu svojih uverenja, čitamo novine i tražimo društvo osoba koje potvrđuju naša uverenja. Kruto ih se držimo bila ona ispravna ili pogrešna.
– Čovekova želja da odagna strepnje u pogledu svoje budućnosti takođe igra važnu ulogu u razumevanje ekonomskih i uopšte naučnih pojava. Ne želimo da slušamo kako će borba protiv globalnog zagrevanja biti skupa. Otud i popularnost pojma “zeleni rast” u političkom diskursu, koji već i sam ukazuje na politiku očuvanja životne sredine koja bi bila “čista dobit”. Ali, ako nije tako skupa, zašto dosad nije sprovedena – zaključuje i pita se Tirol.
Ono što vidimo i ono što ne vidimo
Naučni pristup u ekonomiji često počiva na teoriji racionalnog izbora. Da bi se opisalo ponašanje nekog ekonomskog aktera, polazi se od opisa njegovog cilja. Podrazumeva se da će se postupati ka ispunjenju svojeg interesa.
Tirol dalje kaže:
– Svaki ekonomski akter može se prevariti u proceni načina za postizanje svog cilja. Ovde najviše i remete i koriste – osećanja. Pored njih, remetilački faktor je i prvi utisak, pažnja usmerena na ono što deluje najočiglednije. Najčešće nismo svesni fenomena podsticaja, zamene ili odlaganja, koji su svojstveni funkcionisanju tržišta.
“Kognitivne pristrasnosti” najviše remete razumevanje ekonomije.
– Naša empatija biva prirodno usmerena ka onima koji su nam geografski, etnički ili kulturno bliski. Empatija je tu kada se možemo poistovetiti sa žrtvom. Ali ekonomista je primoran da misli i na nevidljive žrtve, izlažući se ponekad osudi da je neosetljiv za patnje vidljivih žrtava – kaže Tirol u svojoj knjizi.
(Korišćena knjiga: “Ekonomija za opšte dobro” Žan Tirol)