Jedan od kandidata na Studentskoj listi na mestu 27, Dejan Šoškić, guverner NBS od jula 2010. do avgusta 2012. godine, čiji su mandat obeležili nizak privredni rast, rast cena i inflacija od čak 14,7 odsto i pad vrednosti dinara, potvrdio je za N1 da Studentska lista nije toliko bitna i da bi u Skupštini i budućoj Vladi Srbije, ukoliko Studentska lista osvoji dovoljan broj glasova, mogli da se nađu ljudi i koji uopšte nisu na listi?!
Naime, gostujući na televiziji “Nova S” kod Jelene Obućine, Šoškić je izneo stav koji baca novo svetlo na ulogu Studentske liste u izbornom procesu.
Razgovor je tekao ovako:
Dejan Šoškić: “Dakle, mislim da je ova lista odlična. Mislim da ona ni na koji način nije toliko bitna i presudna kao što se sada o tome govori. Mislim da oni koji nisu na toj listi nisu ništa naročito izgubili. Nakon toga, nakon završenog procesa i kada se ustanovi novi parlament, biće puno prilike da se aktiviraju najbolji među nama, da dođu na mesta odlučivanja u našoj zemlji. To nisu samo poslanici…”
Jelena Obućina: “Ja vas dobro razumem sad, hoćete da kažete da postoji mogućnost da budu neki drugi ljudi koji nisu kooptirani u vladu?”
Dejan Šoškić: “Pa naravno.”
I dakle, šta je to na N1 potvrdio Dejan Šoškić? Da su ljudi na blokaderskoj listi samo “glumci” u njihovoj predstavi. Sva ta predstava s licima koja su navodno pažljivo birali mesecima, selektovali, vetirali, skrivali imena bio je izgleda ništa drugo nego politički kasting.
Ta lica su poslata pred kamere kao neki budući nosioci vlasti, i dok kao papagaji ponavljaju da se sve studenti pitaju – iza scene čeka prava postava! Neki drugi likovi se spremaju da zasednu u fotelje!
Izašlo na videlo
Politički filozof Dragoljub Kojčić kaže za Kurir da “čitava opozicija, pa tako i Studentska lista, počiva na konfuziji, prikrivanju svojih stvarnih mogućnosti ili, najčešće, na prevarama”.
– Ali pošto ni prevare ne umeju do kraja da stručno sprovedu, tako im ponekad, kao Šoškiću, izađe delo na videlo i otkrivaju da su samo jedna mračna i spolja dirigovana organizacija, koja i ne želi da birači na narednim izborima i građani Srbije uopšte znaju ko im priprema budućnost. Da imaju poštene namere, Šoškić i društvo bi, kao i svaka druga politička stranka, predočili programe, njihovih kreatore i kandidate koje nude Srbiji da upravljaju zemljom – kaže Kojčić.
Prema njegovim rečima, od 1990. godine Srbija se borila protiv “komunističkih plenuma i brozovskih skrivenih kabinetskih odluka”, da bismo, kako kaže, dočekali da se danas povampiruju iste takve metode.
– Posebno je zanimljivo što političari koji su od 5. oktobra imali 12 godina da pokažu šta znaju i upropaste srpsku ekonomiju poput Šoškića žele da ponovo dođu na vlast da bi valjda završili započeti posao uništavanja Srbije. Prevideli su jedino da ovaj narod nije ni glup ni naivan da im poveruje i počini asistirano samoubistvo. A zašto asistirano? Zato što svoj prljavi posao rade uz pomoć Tonina Picule i segmenata ustašoidne politike iz Zagreba i drugih stranih centara. Neobično je da jedan deo takozvane akademske zajednice u Srbiji ne prepoznaje o čemu se radi u blokaderskom pokretu i priklanja se “duhovnom” vođstvu raznih mediokriteta, a uzor im predstavlja ni manje ni više nego ljudi poput Dinka Gruhonjića – poručio je Kojčić.
Igra
Politički analitičar Branko Radun kaže za Kurir da je vrlo jasno da se, “s obzirom na to da je Šoškić rekao to šta je rekao”, iza te igre “nešto krije, a niko ne zna šta“.
– Ako oni kojim slučajem pobede samostalno ili u koaliciji, pa budu u prilici da formiraju vladu, onda oni prave nešto što u ovom trenutku samo oni znaju. Mi sad ne znamo ko će činiti tu vladu, ko bi bio premijer, šta bi bilo u toj vladi. Znači, to je jedna mačka u džaku. Neki drugi su već hakovali taj studentski protest, pa napravili Studentsku listu, a sad će onda opet da dovedu neke sasvim druge ljude. Mi imamo situaciju da oni žele da preuzmu vlast, a ne žele da kažu kakvu će politiku voditi i ko se krije iza svega. Njihov primarni cilj je da ostanu jedini na opozicionoj sceni, pa da onda tako u nekoj referendumskoj atmosferi idu na izbore. Pa ako izgube, da traže nove izbore ili nešto slično – smatra Radun.