понедељак, 11.05.2026, 20:00 -> 21:00
Извор: Радио Београд
Ситуација на фронту у Украјини тренутно не нуди могућност значајнијег преокрета, оценио је – у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”, некадашњи дописник Политике из Москве и спољнополитички коментатор Слободан Самарџија. Према његовим речима, Русија сукоб доживљава као борбу против дела некадашњег заједничког народа, што диктира темпо операција.
Анализирајући тренутни однос снага на фронту у Украјини, Слободан Самарџија истиче да су линије одбране на кључним местима добро постављене, али да руска страна не жели да од простора који насељава становништво некадашње заједничке државе направи “пустињу”.
“Русија је у ситуацији да се практично бори против свог народа. Украјинци су део совјетског народа и Руси на то управо тако и гледају. Због тога не постоји она агресија какву можемо да видимо у другим ратовима. То је оно што цео рат чини овако дугим и продуженим у смислу немања великих излета”, објашњава Самарџија.
Питање Донбаса и улога Европе
Када је реч о ситуацији у Доњецкој области, Самарџија сматра да Русија има капацитет да уђе у комплетан простор Донбаса уколико то дефинитивно одлучи, али да ситуацију деликатном чини подршка западноевропских земаља Кијеву. Он оцењује да је сукоб постао “рат Европљана против Русије”, у којем су главни заговорници Велика Британија, Немачка, Пољска и Француска.
“Европске земље, иако су свесне да тај рат њима наноси само штету у економском и политичком смислу, немају снаге да се свега одрекну, јер би то практично значило још један пораз од стране Русије”, каже Самарџија, повлачећи паралелу са завршетком Другог светског рата.
Шредер као потенцијални мост до мира
Коментаришући сигнале из Москве о могућности дијалога и предлог Владимира Путина да преговарач буде бивши немачки канцелар Герхард Шредер, Самарџија наводи да је та кандидатура изнета с разлогом, с обзиром на Шредерово искуство и раније пословне везе са руским енергетским гигантима.
“Истицање Шредера би требало да увери Европљане да се на њихово учешће гледа са поштовањем. Међутим, Немци нису претерано склони да га истакну као свог човека, јер сматрају да преговарач не би смео да буде неко ко је ‘пријатељ са Русијом’, већ са Украјином”, указује Самарџија.
Поводом идеја из Берлина да се у процес укључи и актуелни председник Франк-Валтер Штајнмајер, Самарџија сматра да је он свој “кредит исцрпио” још код Минских споразума и да тренутно нема подршку унутар саме Немачке да доноси одлуке у име целог народа.
Трампова иницијатива и позиција Зеленског
Говорећи о улози Сједињених Америчких Држава, Самарџија истиче да је Доналд Трамп практично препустио Европу самој себи у овом сукобу, фокусирајући се на унутрашњу снагу САД. Он потврђује да се Трамп и Путин редовно чују, али примећује промену глобалне архитектуре моћи услед јачања источних економија попут Кине и Индије.
Када је реч о могућем сусрету лидера у сукобу, Самарџија наглашава дубок јаз у приступима Путина и Зеленског.
“Зеленски је проћердао све адуте које је имао као председник. Сам сусрет њих двојице, уколико не би био закључен потписом на документ којим се јасно назначава крај рата, не би имао практично никаквог смисла”, оцењује у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”, спољнополитички коментатор Слободан Самарџија.
Додаје и да Путин инсистира на конкретном споразуму пре било каквог састанка на врху, уз напомену да Москва узима у обзир и чињеницу да је мандат председника Украјине продужен у ратним околностима.