Европски обавештајни званичници упозорили су на могућност да Русија у наредним месецима предузме одлучнију акцију против НАТО-а, укључујући нападе дроновима или ракетама, ограничени упад на територију Алијансе или друге облике притиска, објавио је Гардијан.
Шеф чешке безбедносне службе БИС Михаил Куделка рекао је да би руски планови, поред повећане активности дронова, могли да обухвате ограничени упад на територију неке чланице НАТО-а која се граничи са Русијом, провокације под лажном заставом и масовну кампању утицаја.
“Могуће је. То би могло да укључује ограничени упад, провокације под лажном заставом и масовну кампању утицаја”, рекао је Куделка и додао да би такав сценарио могао да се догоди за “неколико месеци, а не година”.
Његове оцене уследиле су након што је пољски премијер Доналд Туск рекао да обавештајне процене указују на могућност руског напада дроновима или ракетама на територију НАТО-а у наредним месецима, у покушају да се покаже да је члан 5 Алијансе “више теоријски него практичан”.
Француски председник Емануел Макрон оценио је Тускова упозорења као “разумна и добро документована”.
Генерални директор летонске Државне безбедносне службе (ВДД) Нормундс Межејвијетс рекао је да његова служба “не види назнаке непосредног напада” и истакао да постоје знаци да Москва припрема одлучнију акцију у Европи, али да није јасно да ли је реч о конкретним плановима или делу шире стратегије дестабилизације и ширења страха.
“Још увек је отворено питање да ли имају директне и конкретне планове или је то само у контексту њихових укупних покушаја ширења страха и неизвесности у западном друштву”, рекао је Межејвијетс.
Генерални секретар естонског Министарства спољних послова Јонатан Всевјов осудио је „панику на друштвеним мрежама“ због могућег напада и поручио да би власти јасно упозориле грађане уколико би постојала стварна опасност.
Куделка је рекао да је тренутна руска тактика “ескалација ради деескалације”, оцењујући да Кремљ покушава да притиском на слабе тачке западних друштава смањи њихову подршку Украјини.
“Верују да ће, ако довољно ескалирају, европске земље одлучити да не подрже Украјину”, рекао је Куделка.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је наводе о руском нападу на НАТО, рекавши да “то нема никакве везе са стварношћу нити са намерама Руске Федерације”.
Сва тројица обавештајних званичника оценила су да би руска кампања саботаже у Европи могла да се интензивира у наредним месецима.
Межејвијетс је рекао да Русија прелази са насумичних саботажа и паљевина усмерених на ширење панике на конкретне циљеве повезане са западном подршком Украјини.
Шеф шведске војнообавештајне и безбедносне службе Томас Нилсон навео је да су циљеви руских саботажних активности смањење подршке Украјини, стварање подела у НАТО-у и изазивање страха међу европским становништвом.
Недавни инцидент са наоружаним дроном на аеродрому у Лајпцигу, који су немачке власти приписале руској обавештајној служби, описао је као „прекретницу“.
Нилсон је рекао да није видео назнаке да Москва озбиљно разматра стварне преговоре о Украјини, оцењујући да Русија и даље сматра да може да оствари своје стратешке циљеве.
Према његовим речима, Москва би желела да НАТО води „бескрајне дискусије“ о консултацијама према члану 4, али да не предузме конкретне акције.
Куделка је додао да кампања саботаже додатно оптерећује европске обавештајне службе, јер сваки пожар или квар морају да истражују као могући терористички напад, чак и када су изазвани другим факторима.
(Guardian, Танјуг)