Берлин није одушевљен идејом Кремља да именује бившег немачког канцелара Герхарда Шредера за главног преговарача ЕУ за мировне преговоре са Русијом у Украјини, јавља Ројтерс, позивајући се на неименованог званичника немачке владе.
Агенција подсећа да је председник Европског савета Антонио Коста недавно изразио уверење да Европска унија има “потенцијал” да преговара са Русијом о будућој европској безбедносној архитектури.
Неименовани извор Ројтерса је рекао да је предлог Кремља неубедљив, јер Москва није одустала од својих максималистичких захтева. Додао је да ће први тест способности Русије да преговара бити њена спремност да продужи тродневно примирје које је тренутно на снази.
Међутим, поједини званичници немачке Социјалдемократске партије (СПД) оценили су да не би требало унапред одбацити могућност да бивши немачки канцелар Герхард Шредер учествује као посредник у преговорима о окончању рата у Украјини, док се у немачкој владајућој коалицији, како сазнаје Шпигел, помиње и могућност да се тој иницијативи придружи председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.
Портпарол посланичке групе СПД за спољну политику Адис Ахметовић изјавио је за Шпигел да сваки предлог треба озбиљно размотрити и проценити његову поузданост. “Не можемо да прихватимо да само Сједињене Америчке Државе и Русија одлучују о будућности Украјине и Европе. Наш циљ мора да буде да седимо за преговарачким столом”, рекао је Ахметовић.
Ко је Герхард Шредер
Герхард Шредер је био канцелар Немачке од 1998. до 2005. године и постао је један од најистакнутијих симбола проруске политике у Западној Европи. Током свог мандата, активно је промовисао енергетско партнерство са Русијом, што је довело до значајне зависности Немачке од гаса.
Сам Шредер се залагао за изградњу озлоглашеног гасовода Северни ток, потписавши споразум са Владимиром Путином само неколико недеља пре своје оставке 2005. године, пише Унијан.
Након повлачења из политике, Шредер је брзо прешао на посао за руске енергетске компаније. Само неколико недеља након што је поднео оставку на место канцелара, председавао је одбором акционара компаније Nord Stream АГ, а потом је обављао високе функције у надзорним одборима Гаспрома и Росњефта. За овај рад је примао прекомерне плате, које су критичари сматрали “плаћањем” за његове проруске активности током његовог канцеларског мандата.
Након потпуне инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године, Шредер је осудио агресију као “грешку”, али је одржавао блиске везе са Путином и одбио да се дистанцира од њега. Покушао је да делује као незванични посредник, критиковао је “демонизацију” Русије, позивао на обнову енергетске сарадње и веровао је да су Запад и Сједињене Државе осујетили потенцијалне мировне споразуме у пролеће 2022. године.
У самој Немачкој,многи политичари су захтевали да буде искључен из странке, лишен финансирања његове функције и лишен привилегија бившег канцелара. Иако није дошло до потпуног остракизма, Шредеров углед је знатно патио, а он је постао маргинална фигура у немачкој политици.
(Reuters, Spiegel,Унијан, Tanjug)
(архивска фотографија) SERGEI ILNITSKY/EPA