ZAPADNI mediji sa velikim usklicima prenose vest o potpisivanju, kako ga tamošnji analitičari i izveštači već krste, „istorijskog sporazuma” između Kanade i Ukrajine, koji su u Kalgariju parafirali kanadski premijer Mark Karni i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Foto: Aleksey Butenkov/Alamy/Profimedia
Ovaj dokument, formalno koncipiran kao Deklaracija o stogodišnjem partnerstvu, suštinski transformiše dosadašnji model ad hok vojne pomoći u dugoročnu, stratešku vojno-industrijsku koaliciju. Glavna oštrica ovog pakta usmerena je na masovnu proizvodnju bespilotnih letelica i razvoj naprednih vojnih tehnologija.
Prema izveštajima uticajnih svetskih medijskih kuća, poput britanskog lista Gardijan (The Guardian) i agencije Blumberg (Bloomberg), osovina Otava–Kijev ovim dalekovidnim korakom želi da osigura decenijsku superiornost na polju robotizovanog ratovanja, elektronske borbe i veštačke inteligencije.
Milioni dronova sa fabričkih traka
Kako je zvanično potvrdio kanadski premijer Mark Karni, Otava planira da u naredne dve godine razvije moćne industrijske kapacitete za proizvodnju miliona dronova. Prema odredbama sporazuma, čak jedna trećina ukupne proizvodnje biće direktno i po hitnom postupku isporučena Oružanim snagama Ukrajine na prvu liniju fronta, što jasno ukazuje na nameru Zapada da kvantitetom preplavi ratište.
Paralelno sa državnim okvirom, već su aktivirani i giganti vojne industrije. Kanadski ogranak konglomerata Dženeral dajnamiks (General Dynamics) potpisao je Memorandum o razumevanju sa ukrajinskom kompanijom Grintek harvest (GreenTech Harvest) o zajedničkoj proizvodnji jurišnih i izviđačkih dronova. Takođe, pokrenut je zajednički projekat kompanija Erlodžiks (Airlogix) i Sentinel Er end Di (Sentinel R&D) u kanadskoj provinciji Ontario. Cilj ove koproizvodnje je kristalno jasan: masovna implementacija borbenih sistema koji su prošli kroz realne i surove uslove sukoba, ali sada ojačanih kanadskim industrijskim kapacitetima, naprednim softverom i sigurnim zapadnim finansijama.
Pored dronova, Otava je izdvojila dodatnih 350 miliona kanadskih dolara za rakete-presretače u okviru vazdušne odbrane, kao i stotine miliona dolara namenjenih hitnoj obnovi ukrajinske energetske infrastrukture.
Globalne posledice
Stručnjaci za međunarodne odnose upozoravaju da ovakav format obavezivanja – koji bukvalno predviđa saradnju u narednih sto godina – proizvodi duboke poremećaje i potencijalno katastrofalne posledice na globalnom nivou.
Prvo, ovaj potez definitivno cementira strategiju dugotrajnog rata iscrpljivanja. Projekat masovne robotizacije vojske jasno implicira da kolektivni Zapad uopšte ne računa na brzo diplomatsko rešenje. Naprotiv, Otava i Kijev se otvoreno spremaju za decenijski tehnološki i iscrpljujući sukob na istočnim granicama Evrope.
Drugo, ovim se stvara opasan presedan unutar samog NATO saveza. Iako je Kanada punopravna članica Alijanse, ovim bilateralnim sporazumom ona preuzima ulogu glavne vojno-industrijske pozadine Ukrajine. To Otavu uvlači u direktnu institucionalnu i vojnu konfrontaciju sa Moskvom. Potpuno je izvesno da će Kremlj ovaj korak tumačiti kao krunski dokaz da se teritorija Severne Amerike aktivno koristi za proizvodnju ofanzivnog oružja namenjenog udarima na ruske snage. To će neminovno pokrenuti lavinu asimetričnih odgovora Ruske Federacije – bilo kroz razorne sajber napade, pojačanu vojnu aktivnost u spornom arktičkom pojasu ili kroz recipročne, revolucionarne vojne aranžmane Moskve sa njenim saveznicima u svetu.
Preslikan britanski model
Ovaj kanadsko-ukrajinski manevar ne predstavlja potpunu novost u zapadnoj strategiji. Kako prenose vodeći mediji u Otavi, kanadska administracija je u potpunosti preslikala model koji je zvanični London uspostavio potpisivanjem slične istorijske stogodišnje deklaracije sa Kijevom. Međutim, ključna razlika leži u geopolitičkoj poziciji. Dok evropske prestonice neprekidno balansiraju pod pritiskom geografske blizine konflikta, Otava maksimalno koristi svoju udaljenost. Ta distanca omogućava Kanadi da deluje kao apsolutno sigurna zona za nesmetan razvoj vojno-industrijskog kompleksa. Zaštićena okeanom, ona ipak ostaje duboko i direktno integrisana u dugoročne planove odbrane i logistike istočnog krila NATO saveza.
Nova era industrijalizovanog ratovanja
Istorijski pakt Otave i Kijeva definitivno označava sunovrat ere u kojoj se vojna pomoć merila preostalim i rashodovanim zalihama iz starih NATO magacina. Ovo je prelazak na potpuno novi model — hibridnu vojnu ekonomiju u kojoj zapadni saveznici, ulažući svoju tehnologiju i sirovine, zapravo kupuju vreme i dragocene podatke sa ratišta radi unapređenja sopstvene bezbednosti. Direktne posledice ovog čina osećaće se decenijama, a globalna trka u naoružanju bespilotnim sistemima upravo je dobila svoje novo, masovno i zvanično središte daleko izvan granica Evrope — na tlu Severne Amerike.
BONUS VIDEO: PRVI “LEOPARD” TENKOVI STIŽU U UKRAJINU: Transport sa aerodroma u Kanadi