RUSIJA bi, po principu reciprociteta, mogla da zadržava i pregleda brodove neprijateljskih država, kao i da konfiskuje teret koji prevoze, što bi vremenom moglo da dovede do formiranja novog pravnog običaja, rekao je ruski advokat Sergej Glandin portalu Vedomosti.
foto: Todor Stoyanov / Alamy / Profimedia
Odnosi među državama kada je reč o korišćenju morskog prostora trenutno su regulisani međunarodnim konvencijama i opštim pravom. Glandin je podsetio da je od kraja marta 2023. godine u Rusiji na snazi nova koncepcija spoljne politike, prema kojoj Moskva, iako sama ne utvrđuje međunarodna pravila, zadržava pravo da na postupke neprijateljskih država odgovori simetričnim i asimetričnim merama.
– Za to već postoji zakonska osnova – član 281 zakona o specijalnim ekonomskim merama, zakon 390 o bezbednosti i zakon 127 o merama suprotstavljanja neprijateljskim postupcima stranih država. Ovog leta stupio je na snagu i zakon kojim se predsednik ovlašćuje da koristi rusku vojsku van teritorije zemlje radi zaštite ruskih građana – objasnio je ekspert.
Glandin nije isključio mogućnost da predsednik Vladimir Putin potpiše ukaz kojim bi bio utvrđen spisak država čije bi brodove ruska flota mogla da pregleda, a njihov teret konfiskuje u teritorijalnim vodama i isključivoj ekonomskoj zoni Rusije.
Prema njegovim rečima, na osnovu postojećeg ruskog zakonodavstva trebalo bi dodatno definisati kontramere i ovlašćenja za pregled i zadržavanje brodova, kao i za prenos konfiskovane robe neprijateljskih država u rusko vlasništvo.
Evropska unija je, u okviru 21. paketa sankcija Rusiji usvojenog 23. jula, omogućila državama članicama da prodaju rusku naftu i drugu robu zaplenjenu sa brodova zadržanih u međunarodnim vodama zbog sumnje da pokušavaju da zaobiđu zapadna ograničenja.
– Takve zaplene robe dešavaju se često. Pitanje je šta uraditi sa tim teretom, a on je veoma vredan – naveo je portal reči neimenovanog evropskog zvaničnika. Pored ruskih energenata, on nije isključio ni konfiskaciju ruskog žita sa brodova i njegovu kasniju prodaju na međunarodnom tržištu.
Ruski predsednik Vladimir Putin, na sastanku sa komandantima Tihookeanske, Severne, Baltičke i Crnomorske flote, kao i Kaspijske flotile, predložio je da se protiv pokušaja neprijateljskih država da zaplene ruske brodove postupa kao protiv pirata.
Naglasio je, međutim, da to treba činiti u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom – „pažljivo, ali odlučno“.
Zapadne zemlje su od početka godine u više navrata saopštavale da su presretale brodove takozvane ruske „flote u senci“. Italijansko Ministarstvo odbrane je 2. avgusta saopštilo da je u Sredozemnom moru presretnut tanker „Toa Payoh“, za koji se pretpostavlja da je povezan sa Rusijom.
Početkom juna francuski predsednik Emanuel Makron objavio je da je u Atlantiku zadržan sankcionisani brod „Tagor“ u zajedničkoj operaciji francuske i britanske mornarice.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potom je francusko-britansku zaplenu broda uporedio sa piratstvom i najavio da će Moskva preduzeti neophodne mere radi zaštite tereta.
Makron je u martu takođe saopštio da su francuske snage u Sredozemnom moru zaplenile tanker „Deyna“, koji je plovio iz Murmanska pod zastavom Mozambika.
Istog meseca belgijsko Ministarstvo spoljnih poslova izvestilo je o zadržavanju „ruskog tankera iz flote u senci“ u Severnom moru.
(Sputnjik)