SVE veći broj evropskih vozača odlučuje se za potpuno električne automobile, a taj izbor sve češće nije motivisan samo brigom za životnu sredinu, već i vrlo konkretnom ekonomskom računicom.
Foto: Paavo Turtiainen / Alamy / Profimedia
Baterijska električna vozila, poznata i kao BEV, postaju sve prisutnija na evropskim putevima, dok se njihovi vlasnici suočavaju sa nižim troškovima vožnje u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Taj pomak posebno je važan jer je drumski saobraćaj dugo bio jedan od najtežih sektora za dekarbonizaciju. Automobili, kamioni i druga drumska vozila decenijama su snažno vezani za fosilna goriva, zbog čega svaka promena u ovom sektoru ima širi značaj, i za energetsku bezbednost, i za klimatske ciljeve, i za svakodnevne troškove građana.
Rast cena nafte, podstaknut nestabilnostima na Bliskom istoku, svakako je jedan od razloga zbog kojih električni automobili privlače veću pažnju kupaca. Ipak, sadašnji rast prodaje nije kratkotrajna reakcija tržišta niti prolazni talas interesovanja. On je deo dublje transformacije evropskog automobilskog tržišta, koju već godinama usmeravaju klimatske politike Evropske unije, regulatorni okvir za smanjenje emisija i globalni prelazak ka čistijem transportu.
Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), više od svakog petog novog automobila registrovanog u Evropskoj uniji u aprilu 2026. godine bilo je potpuno električno. Udeo baterijskih električnih vozila tada je iznosio 20,6%, što je značajan rast u odnosu na april 2025. godine, kada je bio 15,7%. Tokom cele 2025. godine prosečni udeo električnih automobila među novim vozilima iznosio je 17,4%.
Dugoročniji pogled pokazuje još jasniju sliku. Od 2019. godine udeo električnih automobila u prodaji novih vozila u Evropskoj uniji povećan je deset puta. To više nije marginalna promena na tržištu, već proces koji menja strukturu automobilske industrije i navike kupaca.
Samo u prva četiri meseca 2026. godine, od januara do aprila, u Evropskoj uniji prodato je oko 750.000 novih potpuno električnih automobila. Tome je doprinela znatno šira ponuda modela, ali i njihova veća cenovna dostupnost. U poređenju sa periodom od pre nekoliko godina, kupcima je danas na raspolaganju mnogo više električnih vozila čija se cena kreće oko 25.000 eura.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) navodi da, pri ceni nafte od 100 dolara po barelu, vozači električnih automobila imaju uštede na troškovima energije koje su 35% veće nego samo godinu ranije. U prevodu – što je gorivo skuplje, ekonomska prednost električnih automobila postaje vidljivija.
Na nivou Evropske unije, šira upotreba potpuno električnih automobila već je smanjila potražnju za naftom za procenjenih 140.000 barela dnevno. To predstavlja smanjenje od 4,5% u potrošnji nafte povezanoj sa putničkim automobilima. Prema procenama, takav pad potrošnje donosi uštedu od oko 4,5 milijardi eura godišnje na uvozu fosilnih goriva.
IEA je u izveštaju Global EV Outlook 2026 ocenila da trenutni ambijent visokih cena nafte dodatno skreće pažnju potrošača na ekonomske koristi vožnje električnih automobila. Agencija podseća da električna vozila uglavnom imaju niže troškove korišćenja od vozila na benzin ili dizel, pre svega zbog veće energetske efikasnosti. Ta razlika posebno dolazi do izražaja u periodima naglog rasta cena goriva.
Jedna od čestih dilema u javnosti odnosi se na poreklo električnih automobila koji se prodaju u Evropi. Često se stiče utisak da većina tih vozila dolazi iz Kine, ali dostupni podaci pokazuju drugačiju sliku. Tokom 2025. godine, samo 20% potpuno električnih automobila prodatih u Evropskoj uniji bilo je uvezeno iz Kine, bez obzira na to da li je reč o kineskim ili nekineskim brendovima.
Iste godine, velika većina potpuno električnih automobila prodatih na tržištu EU proizvedena je unutar Evropske unije. Dodatno, vrednost izvoza potpuno električnih automobila iz EU bila je dvostruko veća od vrednosti njihovog uvoza. To pokazuje da elektrifikacija automobilskog tržišta nije samo pitanje potrošačkih navika, već i industrijske politike, proizvodnje i pozicije Evrope u globalnoj ekonomiji.
Evropa, međutim, nije usamljena u ovoj tranziciji. Prodaja baterijskih električnih automobila snažno raste i na globalnom nivou. Tokom 2025. godine globalna prodaja potpuno električnih vozila porasla je za 26% i premašila 13 miliona jedinica. To znači da je 16% svih novih automobila prodatih širom sveta bilo potpuno električno.
Najdalje je otišla Norveška, koja ostaje ubedljivi globalni lider. U toj zemlji je čak 95% novih automobila potpuno električno. U Ujedinjenom Kraljevstvu, baterijska električna vozila činila su 23% prodaje novih automobila u 2025. godini. Kina je za samo godinu dana povećala udeo električnih automobila na tržištu sa 27% na 33%.
Sličan trend vidi se i u drugim delovima sveta. U Vijetnamu je gotovo dva od pet novih automobila potpuno električno, odnosno 37%, što je veliki skok u odnosu na 24% iz 2024. godine. U Turskoj je udeo baterijskih električnih automobila porastao sa 10% na 14%, dok je u Indoneziji više nego udvostručen – sa 7% na 15%.
Ovakav rast nije se dogodio slučajno. On je rezultat kombinacije tržišnog razvoja, regulatornih mera, podsticaja i sve jače ekonomske logike u korist električnih vozila. U Evropskoj uniji posebno važnu ulogu imaju standardi za emisije CO₂ iz novih automobila, koji već godinama podstiču proizvođače da smanjuju emisije svojih voznih parkova i ubrzavaju razvoj čistijih modela. Rezultati tih politika već su merljivi. Između 2019. i 2024. godine prosečne emisije novih automobila u Evropskoj uniji smanjene su za 28%, sa 147,3 grama na 106,7 grama CO₂ po kilometru. To pokazuje da se promene u regulativi i ponudi vozila zaista odražavaju na ukupne emisije novog voznog parka.
Obzirom na visoke i promenljive cene nafte, kao i na činjenicu da se globalna automobilska tržišta sve brže okreću električnom pogonu, očekuje se da će prelazak na električni transport nastaviti da se ubrzava. Za vozače, poruka postaje sve jasnija: električni automobili više nisu samo tehnološka novina ili ekološki izbor, već sve češće i finansijski racionalna odluka.
Budućnost automobilskog saobraćaja sve jasnije ide u pravcu elektrifikacije. To može značiti manje emisije i manju zavisnost od uvozne nafte, ali i konkretnu korist za kućni budžet vozača. Upravo ta kombinacija – ekonomska, energetska i klimatska, objašnjava zašto se električni automobili iz godine u godinu sve snažnije učvršćuju na evropskom i globalnom tržištu.
(ecoportal.me)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
