RAŠČINjENI DA NE GOVORE U IME SPC, VEĆINSKA SRBIJA IDE SVETOSAVSKIM PUTEM: Sagovornici “Novosti” o sramnim uvredama blokadera upućenim crkvi

DOK stotine hiljada građana Srbije danima strpljivo čeka u redovima kako bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice, Vukašin Milićević, bivši sveštenik Srpske pravoslavne crkve i funkcioner Demokratske stranke, i Marija Vasić, jedna od najistaknutijih promotera blokada i protesta u Novom Sadu i Srbiji, ovu vekovnu versku tradiciju nazvali su “fetišizmom” i “primitivnim magijskim obredom”.

Takve izjave izazvale su burne reakcije javnosti, a sagovornici “Novosti”, teolog Miloš Stojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, analitičar Nebojša Obrknežev i politikolog Danilo Jovićević, ocenili su da je reč ne samo o napadu na verska osećanja vernika, već i o pokušaju omalovažavanja duhovnih i tradicionalnih vrednosti na kojima počiva većinska Srbija.

Teolog Miloš Stojković istakao je da je Vukašin Milićević bivši sveštenik Srpske pravoslavne crkve koji je raščinjen odlukom crkvenih organa i da je svojim javnim istupima u emisiji “Utisak nedelje” izneo stavove koji su u suprotnosti sa stavovima “većinske Srbije”.

– Vukašin Milićević je raščinjeni sveštenik i ekskomuniciran, tj. isključen, izbačen iz Srpske pravoslavne crkve i pravoslavlja u celini. On ne može da se pričesti niti da se moli niti u jednoj pravoslavnoj crkvi na svetu, i to ne zato što podržava blokadere, već zato što je prekršio i pogazio sve svešteničke kanone. On se upustio u vanbračnu zajednicu sa muslimankom, sa osobom druge vere, što je protivno kanonima SPC, i zato je raščinjen. Laž je da je raščinjen zato što je podržao bilo koga politički. Dakle, Vukašin Milićević nije relevantan niti merodavan da govori o bilo čemu što je vezano za SPC, on svojim primerom nije pokazao kako se vole i čuvaju crkvena predanja. Ali, to su blokaderi, otpadnici, plaćenici, oni koji žele da služe interesima stranih ambasada, a ne pravim vrednostima koje propagira svetosavska Srbija i naš patrijarh i predsednik. To su sve instrukcije sa strane, od strane naših neprijatelja koji ne žele svetosavsku Srbiju. Srbija se danas razvija i kad su u pitanju fabrike i autoputevi, ali se posebno, u novijoj istoriji, i duhovno obnavlja. I to je veoma važno. Srbija doživljava veliku duhovnu obnovu, i na tome radi patrijarh Porfirije u saradnji s predsednikom Vučićem. Oni to rade za državu. I ta zajednica crkve i države smeta srpskim dušmanima, to je suština. Oni ne mogu unutar SPC da nađu nekoga ko bi kaljao svetosavske vrednosti, nekoga ko bi napao patrijarha, i onda traže sledbenike njihove priče među raščinjenim, raspopljenim, rascrkvenjenim licima. Narod treba da zna da se ne radi ni o kakvim teolozima, ni o kakvim predstavnicima crkve, već o raščinjenima zbog njihovih dubokih moralnih i ljudskih prestupa, a ne političkih – rekao je teolog Miloš Stojković.

Komentarišući izjave profesorke Marije Vasić, teolog Miloš Stojković rekao je da one “nemaju veze sa akademskom kritikom, već sa poslušnošću onima koji mrze Srbiju, onima koji su nas bombardovali, onima koji ne žele svetosavski put Srbije”.

– Većinska Srbija želi svetosavski put, a oni koji su protiv žele ustaški put Dinka Gruhonjića. Kao što rektor Đokić više nije rektor ni profesor, tako ni Marija Vasić nije profesorka, već političarka koja radi direktno protiv svetosavskih vrednosti i svetosavske Srbije. Zato takvim ljudima smeta Vučić koji sa patrijarhom vodi Srbiju svetosavskim putem, onim putem koji nam je Sveti Sava ostavio u amanet i kao zavet. I kojim će većinska Srbija zauvek ići – kazao je teolog.

Kome smeta pojas Presvete Bogorodice?

Stojković je rekao da ovakve izjave “vređaju većinsku Srbiju”.

– One vređaju većinsku Srbiju, Srbiju porodičnih ljudi, Srbiju domaćina, ali samo nas dodatno ujedinjuju da budemo u tom stroju koji vodi Aleksandar Vučić, a to je taj svetosavski stroj. I da pokažemo da se većinska Srbija ne ruga pojasu presvete Bogorodice, da većinska Srbija želi da ide putem vladike Nikolaja Velimirovića, a oni žele da idu putem Gruhonjića, Čanka, putem kojim su zacrtale ambasade neprijateljskih zemalja svakog jutra kad dođu na posao. Oni žele poslušničku Srbiju, a mi svetosavsku, ponosnu i uzdignutu Srbiju. Tu je razlika. Oni koji žele poslušničku Srbiju poslušnički se ponašaju, po direktivi onih koji ih plaćaju. Kome smeta pojas Presvete Bogorodice? Više od 500.000 ljudi ga je već posetilo i celivalo. A nemojte zaboraviti da je pojas u Srbiju došao direktno na poziv i predsednika Vučića i patrijarha Porfirija. i da je država Srbija, na inicijativu predsednika Vučića, platila milion evra manastiru Vatoped da bi doneli pojas u Srbiju. Pojas je u Srbiju mogao da dođe i pre 12 godina, dok su oni vladali Srbijom. Zašto nije? Zato što nisu sledili svetosavske, već ustaške vrednosti – istakao je Stojković.

Na kraju, teolog je objasnio kako pravoslavna teologija tretira crkvene obrede i relikvije.

– Pravoslavna teologija smatra relikvije, na primer, ikonu ili pojas, božijim darom. Svetitelje božijim izaslanicima na zemlji, onima koji su svojim primerom pokazali da su verni i odani Hristu i da mi njihov primer treba da sledimo. Zato svaka ikona koja je došla sa Svete Gore u vlasništvu je srpskog naroda zahvaljujući Svetom Savi. On ih je dobio na poklon i darivao srpskom narodu za vjeke vjekova. I ostavio nam zavet kojim putem treba da idemo. I mi upravo taj put sledimo. Ništa tuđe ne diramo. Ništa tuđe nećemo. Ali svoje branimo i poštujemo. Mlekopitateljnica, odnosno ikona presvete Bogorodice, u vlasništvu je Hilandara. Među četiri je najpoštovanije pravoslavne ikone na svetu. I umesto da toj opoziciji to bude na čast i ponos, oni se rugaju presvetoj Bogorodici i time ponižavaju većinsku Srbiju, svetosavlje, predanje. I to je slika kako bi Srbija izgledala kad bi se oni o nečemu pitali samo na pet minuta. To ne bi bila Srbija Svetoga Save, već Srbija Ddinka Gruhonjića i Nenada Čanka, kao i ustaška Srbija. To je razlika. A mi sada pokazujemo kako izgleda svetosavska Srbija i to je većinska Srbija. Zato njima smeta i Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije, jer nas vode svetosavskim putem. Ali većinska Srbija će istrajati i uvek biti u svetosavskom stroju. Oni imaju pravo da se bune, ali moraju da znaju da na silu ništa neće moći da urade. Ja vam tvrdim kao teolog da je najveći broj građana Srbije za put Svetoga Save, za put naših otaca i za put presvete Bogorodice, a ne za put sile, mržnje i ponižavanja za koji se oni zalažu.

Indoktrinacija nije posao prosvetnih radnika

Gradonačelnik Novog Sada, Žarko Mićin, rekao je da “vređanje drugih nije demokratija”.

– To je najgori oblik isključivosti i  netrpeljivosti. Proglašavajući celivanje pojasa Presvete Bogorodice “fetišizmom”, profesorka Zmaj Jovine gimnazije, Marija Vasić, javno vređa verska osećanja građana Srbije koji veruju u Hrista i Srpsku pravoslavnu crkvu i koji poštuju svoju tradiciju. I što je još opasnije, ona se javno hvali da takve stavove prenosi i svojim učenicima. To se ni na koji način ne može ubrojati u primere izuzetnih demokratskih praksi. To nije posao prosvetnih radnika. Oni deci treba da prenesu znanje i nauče ih uvažavanju različitosti, a ne da se bave indoktrinacijom i prenošenjem ličnih ideoloških stavova. Diskriminacija, vređanje tuđih uverenja i narušavanje dečijih prava su direktan udar na osnovna ljudska prava i slobode. Podele i mržnja nisu i ne mogu biti izbor. Organizatori protesta i blokada koji nastoje da u Srbiji zavedu jednoumlje pod maskom borbe za bolje društvo treba da se vrate dijalogu kao najvažnijem temlju demokratije – rekao je Žarko Mićin.

Analitičar Nebojša Obrknežev rekao je da izjave koje su u “Utisku nedelje” izneli Vukašin Milićević i Marija Vasić predstavljaju “još jedan primer dubokog prezira koji deo blokaderske i samoproglašene elitističke scene pokazuje prema običnom narodu, njegovoj veri i tradiciji”.

– Nazivati poklonjenje Pojasu Presvete Bogorodice “fetišizmom”, “primitivnim magijskim obredom” i “najprimitivnijim paganskim običajem” nije nikakva naučna analiza, već otvoreno ismevanje i ponižavanje stotina hiljada ljudi koji su došli da se pomole i poklone svetinji. To nije jezik tolerancije, već jezik ideološke isključivosti i nadmenosti. Posebno je poražavajuće što se ljudi koji se godinama predstavljaju kao borci za prava, različitost i slobodu mišljenja najgrublje obračunavaju upravo sa onima koji misle drugačije od njih. Dok traže poštovanje za sopstvene stavove, istovremeno vernike predstavljaju kao zaostale, neobrazovane i primitivne. Takav pristup nema nikakve veze s demokratijom, već sa pokušajem da se čitav jedan narod kulturno i duhovno diskvalifikuje – rekao je Obrknežev.

– Blokaderski pokret je mesecima pokušavao da se predstavi kao glas naroda, a ovakvi nastupi najbolje pokazuju koliko je veliki jaz između njegovih najglasnijih predstavnika i većinske Srbije. Kada hiljade ljudi stoje u redu da se poklone svetinji, oni u tome ne vide veru, nadu i duhovnost, već priliku da ismeju sopstveni narod. Upravo zato sve veći broj građana prepoznaje da iza priče o navodnoj borbi za bolje društvo često stoji duboko nepoštovanje prema tradicionalnim vrednostima na kojima Srbija počiva – dodao je naš sagovornik.

Obrknežev je podsetio da je Srpska pravoslavna crkva mnogo više od verske institucije.

– Ona je kroz vekove bila čuvar srpskog identiteta, jezika, pisma, kulture i istorijskog pamćenja. Kada Srbi nisu imali svoju državu, imali su svoju crkvu. Kada su okupatori pokušavali da izbrišu nacionalnu svest, crkva je čuvala narod na okupu. Od Svetog Save do danas, ona je bila jedan od najvažnijih stubova nacionalnog opstanka. Zato napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu i podsmevanje njenim vernicima nisu samo kritika jedne institucije, već pokušaj obračuna s duhovnim temeljima srpskog naroda. Svako ima pravo da ne veruje, ali niko nema pravo da milione vernika proglašava primitivnim zato što veruju. Ono što smo čuli nije bila odbrana nauke, niti akademska rasprava. To je bio još jedan izliv elitističkog prezira prema sopstvenom narodu, njegovoj tradiciji i njegovim svetinjama. A kad neko pokaže toliko nerazumevanja za osećanja većine građana, onda najviše govori o sebi, a najmanje o onima koje pokušava da ponizi – izjavio je Obrknežev.

Politikolog Danilo Jovićević rekao je da blokaderima ništa nije sveto.

– U “Utisku nedelje” smo imali priliku da vidimo poplavu mržnje od strane blokaderskih autošivinista i mrzitelja svega srpskog, Čankove bivše žene Marije Vasić i raščinjenog teologa iz SPC i visokog funkcionera DS-a, Vukašina Milićevića. Njihove izjave govore u prilog tome da je politika blokaderskog pokreta od početka bila širenje antisrpskih ideja i neskrivena mržnja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je institucija od najvećeg ugleda u državi Srbiji – rekao je Jovićević.

Dodao je da ovakvi napadi vređaju osećanja vernika i duboko su “diskriminatorni i dehumanizujući”.

– Ovakvim napadima blokaderski autošivinisti žele da predstave SPC kao zaostalu instituciju, a vernike kao glupe i zatucane, a sebe kao pripadnike elite, što je još jedan pokazatelj da je suština celog blokaderskog pokreta duboko antidemokratska i da se zasniva na kršenju ljudskih prava i sloboda svih građana Srbije – podvukao je Jovićević.

BONUS VIDEO: Doček Pojasa Presvete Bogorodice