RAMPA SRBIJI U EU POKUŠAJ HRVATSKE DA ZAMASKIRA SOPSTVENI NEUSPEH Brojke razotkrile poražavajuće stanje: Dok njihova ekonomija tone, Vučićeva Srbija ide napred

Hrvatska se svrstala među svega nekoliko država koje su se usprotivile otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, uprkos stavu Evropske komisije da je Beograd ispunio uslove za taj korak. O motivima za takvu odluku ne treba više nagađati, jer su se hrvatski mediji potrudili da bez mnogo uvijanja kažu da je Hrvatskoj, čija ekonomija nezadrživo tone, veliki problem Srbija s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Zabrinjavajući podaci Eurostata o padu hrvatske industrije i rastu duga, o kojima piše i zagrebački Jutarnji list u tekstu “Eurostat pokazao stvarnu situaciju: Hrvatska ima problem”, navode analitičare na zaključak da je blokada Srbije zapravo pokušaj da se zamaskira privredno usporavanje Hrvatske i umanji značaj ekonomskih rezultata koje naša zemlja ostvaruje.

Takav spoj političkih poteza i medijskog narativa ostavlja utisak da pokušaji usporavanja evropskog puta Srbije nisu motivisani isključivo pitanjima iz pregovaračkog procesa, već pre svega nastojanjem da se umanji značaj ekonomskih rezultata koje Srbija ostvaruje, uz pokazivanje frustracije kod hrvatske političke javnosti, ocenjuju sagovornici Kurira.

Frustracija

Stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović kaže za Kurir da je Srbija demonstrirala i Hrvatskoj i drugim mnogo većim ekonomijama, kako se upravlja državom, ekonomijom, javnim finansijama, investicijama i kriza.

– Sigurno je da u delu hrvatske javnosti i političkih struktura postoji izvesna frustracija zbog toga što Srbija smanjuje ekonomski zaostatak i u pojedinim oblastima napreduje brže. To je utoliko upadljivije što Hrvatska raspolaže značjnim prirodnim i geografskim prednostima, pri čemu bi njeno primorje, primera radi, moglo da predstavlja još snažniju odskoču dasku za razvoj turizma, saobraćaja, energetike i ukupne privrede. Međutim, prirodni resursi sami po sebi nisu dovoljni. Odlučujuće je kako se upravlja državom, ekonomijom, javnim finansijama, investicijama i krizama. Srbija je od 2012. godine započela proces fiskalnog oporavka, privlačenja investicija, izgradnje infrastrukture i postepenog poboljšavanja ekonomskih pokazatelja. Iako problemi nisu nestali, rezultati pokazuju da su uspesi jednog društva u velikoj meri srazmerni kvalitetu državnog upravljanja – objašnjava Rabrenović.

Glas bez uticaja

On napominje da ni članstvo u EU više nije samo po sebi garancija brzog rasta, niskog duga ili visoke zaposlenosti.

– EU ostaje važan politički i ekonomski partner Srbije, ali danas više nije jedina poželjna ili moguća razvojna perspektiva kao što je doživljavana pre nekoliko decenija. U promenjenom, multipolarnom svetu, za Srbiju je podjednako važno da razvija strateška partnerstva sa SAD, Kinom, Indijom i drugim velikim silama, vodeći pre svega računa o sopstvenim interesima. Zato verujem da ekonomsko nadmetanje i izvesna nelagodnost zbog napretka Srbije sigurno imaju udela i u protivljenju otvaranju Klastera 3. Ipak, bilateralni interesi i dnevnopoliticke predrasude ne bi smeli da zamene objektivne evropske kriterijume, posebno zato što Evropska komisija i dalje smatra da je Srbija ispunila merila i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje – zaključuje Rabrenović.

I istoričar Ognjen Karanović naziva “frustracijom” sve ono što je Hrvatska radila da skrajne Srbiju s evropskog puta.

– Kompletna hrvatska politička svest i struktura hrvatske političke zajednice je sazdana na velikoj frustraciji. Jedan od njenih izraza je otvorena srbofobija koja je odavno prešla sve granice kolektivne psihopatologije. Svaki napredak Srbije i svaki ekonomski trijumf, koji smo u proteklih 15 godina doživeli, posebno u prethodnih nekoliko godina kada su globalni procesi, pa i regionalni dobili na akceleraciji, izazvao je frustracije kod hrvatske političke javnosti. Te frustracije pažljivo usmeravaju i neguju hrvatske političke i nacionalne elite kako bi sopstveno političko telo držali u svojevrsnoj konzeravativnoj izolaciji. U tom getu, njihove nacionalne elite vide mogućnost da sopstveni narod drže permanentno u mobilnom stanju. Da li je takvo stanje hrvatskog društva njima potrebno zbog akutnih političkih potreba kao što su izbori, ili je u pitanju nekakva šira aktivnost protiv konkretne države, nije toliko bitno. Njima je potrebno mobilno političko telo koje će neprekidno biti u stanju frustracije, ona će proizvoditi anksioznost, a anksioznost onda i agresiju, za koju se nadaju da im u datom trenutku može dobro poslužiti – smatra Karanović.

Govoreći o odluci da blokira otvaranje Klastera 3, naš sagovornik kaže da su sve ove okolnosti opredelile takvo ponašanje Hrvatske.

– Ali budimo realni, Hrvatska nije suverena država i ona o takvim strateškim pitanjima ne odlučuje, bez obzira što ima formalno pravno mogućnost da glasa u organima EU. Njen uticaj je zapravo beznačajan ili nepostojeći. Za takvo strateško pitanje, kakvo je otvaranje klastera ili evrointegracija Srbije, Hrvatska mora da pita svog velikog mentora u centralnoj Evropi – naglašava Karanović.

Kurir Politika