KALEMARSTVO se može posmatrati kao rađanje novog života, a na prostoru Balkana ono ima dugu tradiciju. Istorijski izvori beleže da je još krajem 9. veka Sveti Kliment Ohridski učio slovensko stanovništvo veštini kalemljenja voćaka.
Foto: pattern with palm branches on blue background, seamless print / Alamy / Profimedia
Ali ako postavimo pitanje “Ko je bio prvi kalemar?” i konsultujemo više izvora, ovo pitanje ostaje bez preciznog odgovora, ali dolazimo do podatka da je kalemljenje nastalo pre više hiljada godina.
Istorijski zapisi pokazuju da su u Kini voćke uspešno kalemljene još 2000 godina pre nove ere, a kalemljenje se pominje i u antičkim spisima. Rimljani su ovu tehniku doveli do visokog nivoa u poljoprivredi, prenoseći plemenite sorte na divlje, otpornije podloge.
Jedno posmatranje kao rađanje ideje
Veruje se da su prvi ljudi dobili ideju posmatrajući prirodu – kada bi se u gustim šumama dve grane srodnih stabala pod vetrom dugo trljale i na kraju prirodno srasle. Ovu pojavu prirodnog spajanja tkiva čovek je uočio u dalekoj prošlosti, a zatim je usavršio i pretvorio u jednu od glavnih metoda razmnožavanja biljaka.
Ova pojava ima i svoje ime.
Ablaktiranje u prirodi dešava se kada se usled vetra ili teskobe dve grane istih ili srodnih vrsta dugo taru i pritiskaju jedna uz drugu. Kada se kora ošteti, kambijumi (tvorna tkiva) se spoje, tkivo se regeneriše i grane fizički sjedine u jedan organizam – kaže definicija.
Veštačko kalemljenje
Čovek je primetio da ovakve srasle voćke preživljavaju i da se osobine jedne grane prenose na drugu. To je dovelo do razvoja veštačkog kalemljenja, tehnike stare hiljadama godina. Danas se veštački spajaju podloga (deo sa korenom koji obezbeđuje stabilnost i hranu) i plemka (kalem-grančica željene sorte koja daje plod).
Zaključak je jasan – Priroda i njene neobične pojave uvek su bili i jesu inspiracija!