Radisav Sekulić, nakon rada u Austriji, vratio se u svoje selo Rogačica kod , gde je kupovao parcele i sadio drveće. Nije imao ništa nasledno, a danas poseduje 72 hektara zemlje i hiljade stabala raznog drveća.
– U Austriju sam otišao 1973. godine i svaki odmor sam koristio u mom selu. Nisam imao imanja, a nešto u meni me je stalno vuklo u selo, u šumu. I onda sam kupovao imanje i počeo da sadim drveće. Danas imam 7.000 stabala rodnog oraha, mečke leske 4.000 stabala, crnog industrijskog oraha hiljade stabala, rodnog jestivog kestena isto na hiljade, a sadio sam smrče i jele, kojih isto imam nekoliko hiljada – priča sa ponosom Radisav.
Posebno je ponosan na parcelu od 25 hektara koju je celu ogradio na neobičan način.
– Tu parcelu sam ogradio smrčom. Sadnice sam kupio u Požegi u rasadniku, a onda sam ih sadio na metar. I svako drvo u šumi, bilo koje da je, redovno ručnom testericom potkresujem. Da bi se obišlo moje imanje potrebna su tri dana, ali je sve uredno i čisto – kaže naš sagovornik.
Rogačica – Radisav zasadio svoju šumu Foto: Privatna arhiva
On ne gleda na rod, već je više zainteresovan za proizvodnju tehničkog drveta.
– Stabla mojih oraha su potkresana do šest do sedam metara visine, tako da dobijam tehničko drvo. Ali plod je neverovatan. U jednom kilogramu imam 25 oraha. Imam i svoj rasadnik. Nešto prodajem, a nešto ostavljam za sebe. Ali ljudi su malo čudni. Kada im kažem da je sadnica 200 dinara, oni kažu „ma to sigurno ne valja“. A kada bi videli sve ovo što radim, sigurno bi promenili mišljenje – dodao je Radisav.
Crni orasi koriste se u medicini i ishrani, kao i za farbe i biološko prskanje bašta. Stablo mečije leske veoma je cenjeno i, ukoliko je zdravo i ima određenu debljinu, koja može dostići debljinu bukve, ide na licitaciju, pa cena može biti i do 15.000 evra po kubiku.
Radisav je nekada gajio i svinje, ali je zbog bolesti odustao od toga.
– Imam 76 godina i preležao sam dva karcinoma. Lečim se u Austriji pa sam često na toj relaciji. A za svinje je potrebno da budem tu svaki dan. Moja žena i deca žive tamo, bili su u početku malo protiv ovoga što radim, ali sada sve to prihvataju – kaže Radisav.
Na kraju poručuje da se u životu sve može postići samo radom.
– Srbija je zemlja puna para, samo treba rada. Mogu samo da kukaju neradnici. Ovu zemlju sam kupovao od svojih para, sadnice isto, svaki put u šumu sam sam pravio i plaćao. I nije mi žao, nego me nerviraju ovi što kukaju, a dobijaju tolike subvencije za stoku, država im gradi puteve, a njima opet nešto smeta. To nigde u svetu nema – zaključio je Radisav.
Kurir.rs