четвртак, 14.05.2026, 19:49 -> 22:45
Извор: Радио Београд
У Србији тренутно ради 45 постројења на биогас, док је још 55 у привременом статусу. Иако су потенцијали, нарочито у пољопривреди, велики, сектор се суочава са препрекама у виду недостатка законске регулативе за биометан и стабилних подстицаја за нове инвеститоре, оценила је, у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”, Лидија Зелић, директорка Удружења “Биогас Србија”.
Биогас као обновљиви извор енергије заузима све значајније место у енергетској транзицији Србије. Према речима Лидије Зелић наша земља располаже ресурсима који би могли значајно да смање увоз енергената, али се они тренутно недовољно користе.
“Србија предњачи у региону када је реч о биогасу, највише захваљујући подршци из Немачке и партнерству које траје осам година. Ипак, наш сектор је пре свега пољопривредни, док земље попут Јужне Кореје биогас базирају на комуналном отпаду и канализационом муљу због високе урбанизације”, навела је Зелићева.
Биометан као следећа развојна фаза
Док се у Србији биогас тренутно користи искључиво за производњу електричне и топлотне енергије, европски тренд је прелазак на биометан – пречишћени биогас који има исте карактеристике као природни гас.
“Наредна фаза је биометан, који може да се убризгава у националну гасну мрежу или користи у саобраћају. То је оно за шта се боримо, да биометан добије своје обличје у законској регулативи како би инвеститори могли да крену са улагањима”, истакла је Зелићева.
Она је додала да биометан омогућава стопостотно искоришћење биогаса, за разлику од тренутне ситуације у којој се топлотна енергија у великој мери не користи јер изградња топловода захтева додатне инвестиције.
Неопходни стабилни подстицаји за инвеститоре
Кључна препрека даљем развоју су подстицаји. Уредба о фид-ин тарифама престала је да важи крајем 2020. године, а нове аукције за биогас још увек нису прецизно дефинисане.
“Инвеститорима је потребан банкабилан оквир. Биометан пројекти се планирају на период од 15 година и инвеститор мора имати стабилно упориште у регулативи и подршци државе како би сагледао ризике пре него што запосли људе и допринесе економији”, нагласила је директорка Удружења.
Интересовање инвеститора, упркос препрекама, не јењава. Највише се јављају власници фарми и кланица који у биогасу виде идеално решење за еколошко збрињавање органског отпада.
Циркуларна економија у пракси
Осим енергетске стабилности, биогас нуди и значајне еколошке бенефите. Процесом прераде стајњака и жетвених остатака спречава се емисија метана, који је 22 пута разорнији по атмосферу од угљен-диоксида.
“Биогас је прави пример циркуларне економије. Као једини остатак процеса добија се дигестат – висококвалитетно ђубриво које може да се користи чак и у органској пољопривреди. Тиме се процес заокружује, ништа се не губи, а земљиште се обогаћује”, објаснила је Зелићева у емисији Првог програма Радио Београда “У средишту пажње”.
Такође, за разлику од солара и ветра, биогас постројења раде 24 сата дневно, чиме стабилизују напонску мрежу и обезбеђују енергију чак и у периодима када нема сунца или ветра.