четвртак, 13.08.2026, 16:28 -> 17:28
Извор: Радио Београд
После два овонедељна састанка представници државе, синдиката и послодаваца нису постигли договор о минималној цени рада за наредну годину. Преговори ће бити настављени на седници Социјално-економског савета, у уторак, 18. августа.
Влада Србије предложила је, на јучерашњем састанку, повећање минималне зараде од 9,2 одсто, чиме би минималац износио око 70.000 динара, односно око 600 евра. Са друге стране, представници синдиката остају при ставу да минимална зарада треба да износи 650 евра.
Ставови синдиката: Неопходна динамика достизања 650 евра
Драган Тодоровић из Савеза самосталних синдиката Србије истиче, у емисији Првог програма Радио Београда “У ритму дана”, да је понуда Владе од 9,2 одсто била позната још са првог састанка, али да се не може занемарити вишегодишње обећање надлежних да ће минимална зарада у 2027. години износити 650 евра.
“Ми већ две године имамо обећање да ће у 2027. години бити 650 евра, и то најава од представника Владе. У међувремену се ништа није десило, ми смо само тражили појашњење и да видимо ту неку динамику кад долазимо до тих 650 евра”, наводи Тодоровић.
Он додаје да јавност и чланство синдиката знају за информацију о минималцу од 650 евра, због чега је тешко прихватити износ од 600 евра без прецизног плана.
“Осим реченице да Влада остаје посвећена тој идеји да се дође до минималне зараде од 650 евра, ништа конкретније нисмо чули. Е сад, и јавност и Влада и Унија послодаваца, наравно, требало би да разумеју и нашу позицију. Значи, наше чланство и јавност зна за ту информацију из Владе Србије о 650 евра. И сад прихватити 600 евра? Испашће да је Влада нудила 650 евра, а ми прихватили 600”, објашњава Тодоровић.
Наглашава и да се минимална потрошачка корпа, која тренутно износи око 104.000 динара, налази у сфери сиромаштва, те да радно способни грађани са минималном зарадом не смеју бити сиромашни. Такође је указао на проблем сиве економије и исплате дела зарада „на руке“, што ствара нелојалну конкуренцију на тржишту.
Позиција послодаваца: повећање условљено растерећењем привреде
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије наводи да је предложени раст од 9,2 одсто озбиљно повећање које је, за поједине средине и делатности, изузетно тешко достижно. Послодавци су овај предлог прихватили условно.
“Оно што смо ми прихватили јесте и нека најава да би можда у том истом проценту у ком би порасла минимална цена рада био увећан и неопорезиви део зараде, што би у некој мери заиста олакшало, односно утицало на смањење трошкова послодаваца када су у питању трошкови зараде”, истиче Павловићева.
Када је реч о параметрима који се узимају у обзир приликом утврђивања минималне цене рада, Павловићева – у емисији “У ритму дана”, напомиње да они не указују на то да минималац треба да расте у том обиму.
“Дакле, када сагледате све те параметре, све то не доводи до тога да би минимална цена рада у 2027. требала да буде 9,2 одсто, него значајно нижа. И у том смислу, уколико постоје жеље наших представника Владе да минимална цена рада расте, у том смислу и наша очекивања иду у погледу тога да онда држава мора тај део терета да преузме и на себе”, објашњава она.
Унија послодаваца спровела је и истраживање које показује да је раст минималне зараде у претходном периоду оставио последице на пословање. Скоро 40 одсто послодаваца навело је да је претходни раст озбиљно утицао на њихово пословање, док је проценат оних који безусловно подржавају раст минималне зараде преполовљен са прошлогодишњих 21 одсто на свега 11одсто ове године.