RAD na određeno vreme sve je češći oblik zapošljavanja, ali zaposlenima donosi neizvesnost u pogledu sigurnosti radnog mesta i mogućnosti da planiraju budućnost. Iako Zakon o radu Srbije propisuje da ovakav radni odnos, po opštem pravilu, može da traje najduže 24 meseca, postoje zakonski izuzeci koji omogućavaju angažovanje i duže od dve godine.
Foto: Audtakorn Sutarmjam / Panthermedia / Profimedia
Član 37. Zakona o radu uređuje uslove pod kojima poslodavac može da zaključi ugovor o radu na određeno vreme. Takav ugovor dozvoljen je kada postoje objektivni razlozi zbog kojih je potreba za radom vremenski ograničena. To može biti unapred utvrđen period angažovanja, obavljanje konkretnog posla ili nastupanje određenog događaja od kojeg zavisi potreba za zaposlenim.
Opšte pravilo je da rad na određeno vreme kod istog poslodavca ne može da traje duže od 24 meseca, bez obzira na to da li je ugovor zaključen jednom ili je tokom tog perioda više puta produžavan.
U ukupan period računaju se i uzastopni ugovori, dok se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom kontinuiteta radnog odnosa.
U kojim slučajevima ugovor može da traje duže od dve godine?
Zakon predviđa nekoliko izuzetaka u kojima rad na određeno vreme može da traje duže od propisanih 24 meseca.
– Zamena privremeno odsutnog zaposlenog: Ugovor može da traje do povratka zaposlenog na čije mesto je angažovana druga osoba, čak i ako odsustvo traje duže od dve godine.
– Rad na projektu: Ako je angažovanje vezano za projekat koji ima unapred određeno trajanje, ugovor može da traje do završetka projekta.
– Zapošljavanje stranih državljana: Ugovor može da bude zaključen do isteka važenja dozvole za rad, u skladu sa zakonom.
– Novoosnovani poslodavci: Poslodavac registrovan kraće od godinu dana može da zaključuje ugovore na određeno vreme u ukupnom trajanju do 36 meseci, pod zakonom propisanim uslovima.
– Nezaposleni pred penzijom: Sa osobom kojoj do ispunjavanja uslova za starosnu penziju nedostaje do pet godina, ugovor može da bude zaključen do sticanja uslova za penzionisanje.
Kada ugovor na određeno mora da preraste u stalni radni odnos?
Član 37. predviđa i zaštitu zaposlenih u situacijama kada poslodavac ne poštuje zakonska ograničenja.
Radni odnos može da se smatra zasnovanim na neodređeno vreme ako je ugovor na određeno zaključen suprotno zakonu ili ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana nakon isteka ugovora, uz znanje i dozvolu poslodavca.
U tim slučajevima može doći do takozvanog preobražaja radnog odnosa, odnosno sticanja statusa zaposlenog na neodređeno vreme.
Da li poslodavac može ponovo da zaposli radnika na određeno nakon dve godine?
Advokat Zoran Krneta potvrdio je za Euronews Srbija da istek maksimalnog perioda od dve godine ne znači da ista osoba nikada više ne može da bude angažovana na određeno vreme kod istog poslodavca. Međutim, za to moraju da budu ispunjeni zakonski uslovi.
– Zakon o radu postavlja rad na određeno kao izuzetak i predviđa da može da traje maksimalno dve godine. Istekom te dve godine nekom će ili prestati radni odnos ili mora da mu radni odnos preraste u rad na neodređeno – kaže Krneta.
On objašnjava da je ponovno zapošljavanje moguće ako zaposleni nakon prethodnog radnog odnosa napravi prekid duži od 30 dana, tokom kojeg mu prestane radni odnos, pod uslovom da su ispunjeni ostali zakonski uslovi.
U praksi poslodavci često najpre zaključuju ugovore na tri meseca, a potom ih produžavaju na šest meseci, sve dok ne istekne maksimalni zakonski period od dve godine. Nakon toga zaposleni može da dobije ugovor na neodređeno vreme, odnosno stalno zaposlenje.
Rad na određeno može da traje i duže, ali samo u posebnim slučajevima
Krneta ukazuje na to da postoje situacije u kojima zaposleni može da radi na određeno vreme i duže od dve godine, bez prekida radnog odnosa.
– Prva je situacija kad neko menja odsutnog zaposlenog, na primer porodilju koja odsustvuje sa posla duže od dve godine. Druga je situacija kad zaposleni radi na projektu koji traje tri ili četiri godine. Istekom navedenih razloga prestaje radni odnos. Znači, opšte pravilo je da ugovor na određeno traje dve godine, ali postoje određeni izuzeci kad može da traje i duže. To je najčešći slučaj u prosveti – zaključio je Krneta.
(Direktno)