Hoće li nafta probiti cenu od 100 dolara? Kriza na Bliskom istoku preti i cenama u Srbiji, Pavlović: “Kod nas očekujemo još veću inflaciju”

Cena nafte ponovo je u fokusu svetske javnosti usled pojačanih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na finansijskim tržištima. Iako se u delu javnosti spekuliše o mogućem skoku iznad psihološke granice od 100 dolara po barelu, finansijski analitičar Vladan Pavlović smatra da za sada nema dovoljno osnova za takav scenario.

Kako ističe, referentna cena sirove nafte Brent trenutno se kreće oko 80 dolara po barelu, uz blage dnevne oscilacije, dok dalji pravac kretanja u velikoj meri zavisi od globalnih ekonomskih pokazatelja i kretanja berzanskih indeksa. U takvim okolnostima, pitanje je da li tržište ulazi u novu fazu rasta ili je reč o kratkoročnim reakcijama na aktuelna dešavanja.

– Juče na berzi u Americi, imali ste početni pad, gotovo 1,5%, međutim, do kraja trgovanja se sve to vratilo nazad, što znači da tržište otprilike percipira sada u ovom statusu da taj konflikt neće da potraje dugo – 20 dana ili mesec dana. Sve će se to ipak vratiti. Bez obzira na ove skokove koje sada vidimo, reč je o istim onim nivoima cena koje smo imali tokom prvog talasa napada u junu. Naravno, ukoliko se kriza oduži i eventualne blokade potraju mesec ili dva, tada bismo sigurno mogli da idemo ka toj brojci od 100 dolara po barelu – rekao je Vladan Pavlović, finansijski analitičar.

Potencijalno zatvaranje Ormuskog moreuza predstavlja ključni rizik za globalno tržište nafte i gasa. Kroz ovaj strateški prolaz dnevno prođe oko 20 miliona barela nafte, što čini približno petinu svetske proizvodnje. Moreuz je širok oko 33 kilometra, a sam plovni put je sužen na svega tri kilometra, što ga čini izuzetno osetljivim na blokade i vojne incidente.

U slučaju duže blokade pogođena bi bila Kina

Pavlović navodi da kroz ovaj pravac ne prolazi samo nafta iz Saudijske Arabije i Katara, već i značajne količine tečnog prirodnog gasa (LNG). Jedan LNG terminal je pogođen, što znači da je deo proizvodnje obustavljen, a to bi, kako ističe, moglo predstavljati i veći problem od same nafte.

Iz tog regiona se snabdeva veliki deo Azije, naročito Kina, dok Evropa dobija oko desetak procenata gasa. U takvoj situaciji očekivan je pritisak na američki LNG, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države raspolažu velikim količinama, ali bi to neminovno uticalo i na rast cena.

Govoreći o bezbednosnom aspektu, Pavlović navodi da je iranska mornarica pretrpela velika oštećenja, ali da i dalje postoji mogućnost delovanja sa kopna. Otvoreno je pitanje da li bi eventualna američka intervencija mogla da obezbedi deblokadu moreuza i spreči dalje napade na brodove.

Kako naglašava, situacija je i dalje neizvesna i mnogo toga zavisi od daljeg razvoja sukoba. Najviše bi, u slučaju duže blokade, bile pogođene azijske zemlje, pre svega Kina, koja se u velikoj meri snabdeva energentima iz tog regiona, uključujući i Iran.

“Kod nas očekujemo još veću inflaciju”

Postavlja se i pitanje koliko bi se eventualna dugotrajnija kriza na Bliskom istoku prelila na domaće tržište. Prema ocenama Vladana Pavlovića, Srbija ne može ostati izolovana od globalnih poremećaja, posebno kada je reč o cenama energenata.

– Apsolutno, ide to na cenu derivata, ne baš proporcionalno, neće sad skočiti cena dizela i benzina na 10%, ali imaćemo novo za računavanje u petak nagore – biće skuplji i dizel i benzin za par dinara sigurno, 4-5 dinara, tako da tu nema sumnje.

Izveštaj Evropske centralne banke, koji prenosi Financial Times glasi da bi eventualna eskalacija sukoba na Bliskom istoku, posebno direktan konflikt Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom, mogla da izazove novi talas rasta cena energenata, što bi se potom prelilo na inflaciju u evrozoni. Evropska centralna banka upozorava da bi takav scenario istovremeno usporio ekonomski rast, stvarajući dodatni pritisak na već krhki oporavak evropske privrede.

Navodi se i da rast cene nafte od oko pet odsto u proseku podiže inflaciju u velikim ekonomijama za približno 0,1 procentni poen, što pokazuje koliko su energetski šokovi i dalje snažan pokretač cenovnih kretanja.

– Evrozona sada nema neku veliku inflaciju. Dva, možda ispod dva procenta. Naravno, ako se sačuva nafta i nije samo nafta upitna. Tu je i gas, gas skočio 45%, to je još možda i veći problem nego nafta. Iz gasa oni dobijaju i struju, svakako će i na nas imati uticaj, s tim što mi zbog fiksnog kursa evra već imamo duplo veću inflaciju u odnosu na Evrozonu i faktički na evro, tako da smo u još u gorem položaju nego što je Evropska unija. Kod nas, možete biti sigurni, očekujte još veću inflaciju.

“Nisu te štete još uvek toliko katastrofalne i velike”

Dodatnu zabrinutost izazvale su informacije da dve ključne energetske sile – Katar i Saudijska Arabija – obustavljaju deo svoje proizvodnje.

Katar je saopštio da zbog vojnih napada na svoje objekte privremeno obustavlja kompletnu proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) i povezanih proizvoda, čime je, prema navodima kompanije “Qatar Energy”, sa tržišta uklonjeno oko 20 odsto svetske ponude LNG-a. Istovremeno, nakon eksplozija u Saudijskoj Arabiji, pogođena je rafinerija Ras Tanura, a saudijska naftna kompanija najavila je obustavu proizvodnje dok se ne proceni šteta. Pojedine procene ukazuju da bi ovakav razvoj događaja mogao da podigne cenu dizela i do 20 odsto.

Komentarišući ove informacije, finansijski analitičar Vladan Pavlović kaže:

– Nisu te štete još uvek toliko katastrofalne i velike. Naravno, oni obustavljaju proizvodnju, jer i da je imaju, ako je moreuz blokiran, ništa ne znači – skladišni kapacitet samo će gomilati te količine. Krajnja odrednica je ishod ovog sukoba u Iranu. Da li će režim pasti ili će pristati na neke pregovore novo rukovodstvo. U principu se odugovlačenje sukoba nikome ne isplati. Americi, zbog inflacije, a opet režimu u Iranu, u riziku je da dođe do kolapsa, da se sve to sruši. Verovatno se traže neki način i putevi za deeskalaciju. Što duže traje to, gore po energetska tržišta svakako, onda se dalje zaračunava premija. Juče je bio skok, dakle, 7-8%, danas već manji 2%, ali opet i to je skok. Ako se to dalje nastavlja, idemo ka većim ciframa – nafta iznad 100, automatski je inflacija veća. U Americi već inflacija duže vreme malo veća, to je negde oko 3% tako da ni njima nije potreban rast tih cena – zaključio je Pavlović.