Tamna strana trudnoće o kojoj se ćuti: Kako drugo stanje postaje “idealna oluja” za poremećaje u ishrani

Duboke fizičke i hormonske promene kroz koje žensko telo prolazi tokom trudnoće mogu u sekundi da probude potisnute traume i izazovu opasnu opsesiju telesnom težinom – stanje u medicini poznato kao pregoreksija.

Gubitak kontrole nad sopstvenim telom, variranje hormona, širenje stomaka i nagli porast kilograma za većinu žena predstavljaju prirodan i radostan deo drugog stanja. Međutim, za manju, ali izuzetno ranjivu grupu trudnica, ove transformacije deluju poput okidača za poremećaje raspoloženja, mentalne krize i opasnu opsesiju fizičkim izgledom.

Dok doktori tokom redovnih pregleda prate razvoj ploda, u senci često ostaje skrivena borba sa poremećajima u ishrani. Približno jedna od 20 žena doživi neki oblik poremećaja u ishrani tokom trudnoće, pokazuju podaci u naučnoj bazi “PubMed“.

Za jedne je to povratak starog oboljenja (recidiv), dok se druge sa ovim simptomima prvi put u životu susreću upravo u drugom stanju.

Trudnoća kao “idealna oluja” za poremećaje u ishrani

I dok pregoreksija nosi rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija za majku i bebu, problem u medicinskom sistemu često ostaje potpuno neotkriven i neprepoznat.

– Trudnoća može biti savršena oluja za poremećaj u ishrani – ističe dr Džema Šarp, profesorka, klinički psiholog i rukovodilac istraživačkog programa za poremećaje slike tela, ishrane i težine na Univerzitetu u Adelaidi u Australiji.

Međutim, uz pravu i blagovremenu podršku, ovo razdoblje ujedno može biti i ključna prekretnica ka potpunom oporavku.

Lični primer doktorke: Od teške borbe do naučnog trijumfa

Inspirativan primer da je potpun oporavak moguć i da lične traume mogu da postanu pokretač pozitivnih promena u društvu jeste priča dr Elizabet Klejdon iz Virdžinije.

Kada je zatrudnela u svojoj 27. godini, našla se u situaciji u kojoj se njeno telo menjalo brže nego što je njen um mogao da prihvati i preradi. Elizabet se prethodno borila sa anoreksijom nervozom od svoje 16. do 22. godine, kada je uspešno završila ambulantno lečenje.

Međutim, sa 26 godina bolest se nakratko vratila. Iako je u trenutku začeća zvanično bila u procesu oporavka, misli o kontroli težine ubrzale su se zajedno sa prvim promenama na njenom telu.

– Nekih dana bih se pomirila sa promenama, a drugima bi bilo nepodnošljivo teško. Pogledala bih se u ogledalo i ne bih videla sebe. Osećala sam se kao da se vodi neprestana bitka između moje trudnoće i poremećaja u ishrani – kao da sam se probudila u telu koje nije moje – priseća se za BBC dr Klejdon.

Umesto da poklekne pred bolešću, Elizabet je ovu tešku životnu epizodu pretvorila u svoju misiju. Danas radi kao vanredna profesorka na Školi javnog zdravlja Univerziteta Zapadne Virdžinije, gde aktivno istražuje poremećaje u ishrani i prevenciju gojaznosti.

Tri osetljiva perioda za poremećaj ishrane kod žena

Statistika ukazuje na to da oko 9 odsto žena širom sveta tokom života razvije neki poremećaj u ishrani, najčešće u tri osetljiva perioda: u pubertetu, trudnoći i perimenopauzi.

– To su faze u kojima žene prolaze kroz duboke tranzicije u veoma kratkom vremenskom roku, praćene problemima sa spavanjem, promenama u radu mozga, hormonskim fluktuacijama i promenama u raspoloženju – objašnjava dr Megan Galbali, psihijatar i stručnjak za zdravlje majke i deteta na Univerzitetu Monaš u Australiji.

– U trudnoći, odjednom se nalazite kao u vozu iz kog je nemoguće sići. Telo se neizbežno menja, kilogrami dolaze, tako da može doći do gubitka kontrole – ističe dr Galbali.

Pregoreksija i mit o “odrastanju”: Zašto trudnice kriju borbu sa hranom

Lekari u praksi sve češće prepoznaju fenomen nazvan pregoreksija – izraz koji opisuje trudnice koje kroz rigorozne dijete, preskakanje obroka, namerno izazvano povraćanje ili prekomerno vežbanje pokušavaju da kontrolišu višak kilograma tokom trudnoće.

Oko 70 odsto trudnica i porodilja navodi da je nezadovoljno slikom svog tela, dok između 5 i 7,5 odsto žena u drugom stanju ispunjava sve dijagnostičke kriterijume za klinički poremećaj u ishrani, pokazuje studija iz 2022. godine u časopisu “MDPI“. Stručnjaci upozoravaju da su ove brojke u realnosti znatno više, jer su dosadašnje studije malobrojne, a skrivanje simptoma učestalo.

– Postoji mit da ljudi s godinama jednostavno “prerastu” poremećaje u ishrani. Zato žene, kada zatrudne, počinju same sebe da osuđuju i potcenjuju, misleći kako su previše stare da bi se tako ponašale. Zbog toga znatno ređe odlučuju da progovore i potraže stručnu pomoć – dodaje dr Šarp.

Prevalencija poremećaja u ishrani na globalnom nivou zabeležila je postepeni rast sa 3,4 na 7,8 odsto u periodu između 2000. i 2018. godine, sa dodatnim skokom tokom 2020. i 2021. godine.

– Verujem da je uvek bilo trudnica sa anoreksijom nervozom, ali su često bile previđene – smatra dr Galbali.

Fizička cena: Rizici po zdravlje majke i razvoj bebe

Poremećaj u ishrani tokom tako delikatnog perioda direktno ugrožava oba života. Biološki posmatrano, ženski organizam tokom trudnoće daje apsolutni prioritet fetusu. Ukoliko postoji nutritivni deficit, dostupni resursi se preusmeravaju bebi, što majčino telo ostavlja bez esencijalnih materija i dovodi do propadanja mišićne mase, gubitka gustine kostiju i teške anemije.

Klinički podaci, objavljeni prošle godine u časopisu “JAMA Network“, pokazuju da anoreksija nervoza ili bulimija nervoza tokom trudnoće gotovo udvostručuju rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, među kojima se izdvajaju:

• Teški oblici mučnine i povraćanja (trudnička hiperemeza).
• Genitalna krvarenja i opasno nizak nivo hemoglobina u krvi.

Druge studije otkrivaju da poremećaji u ishrani tokom trudnoće mogu da dovedu i do:

• Povećane stope spontanih pobačaja i prevremenih porođaja.
• Male porođajne težine bebe i potencijalni razvojni problemi u kasnijem dobu (neke studije uočavaju korelaciju sa povećanim rizikom od ADHD-a i autizma).

Lekari naglašavaju da prvih hiljadu dana života bebe – računajući od trenutka začeća – oblikuju njen doživotni zdravstveni profil. Porođajna težina predstavlja ključni prediktor kasnijeg rizika od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tip 2, zbog čega je adekvatna i balansirana ishrana majke od vitalnog značaja.

Postporođajni pritisak: “Osećala sam se zarobljeno”

Za mnoge žene kritičan momenat nastupa tek nakon izlaska iz porodilišta. Neke uspevaju da kontrolišu simptome tokom devet meseci trudnoće, da bi po rođenju deteta doživele potpun recidiv.

Studija iz 2016. u časopisu “Springer Nature” procenjuje da čak 13 odsto majki u postporođajnom periodu pati od kliničkih poremećaja u ishrani. Nagli pad hormona, hronična neispavanost, emotivna nestabilnost, nove odgovornosti oko novorođenčeta i sveprisutni društveni pritisak da se telo “što pre vrati na staro” stvaraju nepodnošljiv psihološki teret.

Kortni Luiz, 37-godišnja instruktorka joge i lični trener iz Australije, provela je veći deo svojih kasnih tinejdžerskih godina u bolnicama lečeći se od anoreksije, nakon čega se godinama borila sa opsesivnim vežbanjem. Kada je prvi put zatrudnela, bila je prestravljena od dobitka na težini, ali pravu dramu doživela je tek nakon porođaja.

– Videla sam lepotu u majčinstvu, ali postporođajni period je bio veoma mentalno bolan za mene. Obuzimao bi me toliki bes da bih ušla u auto i ponekad vrištala. Osećala sam se kao da sam zarobljena – svedoči Kortni.

Podstaknuta naglim hormonskim promenama i nedeljama nesanice, imala je trenutke u kojima su se javljale i suicidalne misli. Ipak, tek uz intenzivnu saradnju sa lekarom i terapeutom, ona je uspela da sačuva zdravlje.

– Kada pronađemo nešto što ima veću moć od tih priča, tih glasova i te tame, tada zaista počinjemo da se lečimo – kaže Kortni Luiz.

Skriveni problem: Zašto sistem ne prepoznaje poziv u pomoć

Jedan od vodećih problema jeste to što poremećaji u ishrani tokom trudnoće ostaju nevidljivi. Simptomi bolesti često se preklapaju sa uobičajenim trudničkim tegobama – na primer, jutarnje mučnine lako mogu da zamagle namerno izazvano povraćanje koje karakteriše bulimiju nervozu.

Zbog toga se svega 10 odsto trudnica sa bulimijom blagovremeno prepozna u zdravstvenom sistemu, a tek polovina njih se upućuje na adekvatno lečenje.

– Osobe sa poremećajima u ishrani često imaju perfekcionizam, izraženu osetljivost na stid i strah od odbacivanja. Iz tog razloga, retko same priznaju lekaru da preskaču obroke ili se primoravaju na povraćanje – kaže Linda Šanti, psiholog iz Njujorka.

Dodatnu prepreku predstavljaju društvene osude, zbog kojih se žene još više povlače i kriju svoje stanje.

– Ljudi znaju da pitaju: “Zar ne voliš dovoljno svoju bebu?“, što je samo odraz društvenog očekivanja da majka po svaku cenu mora biti apsolutno nesebična i samopožrtvovana – ističe dr Šarp.

Put ka oporavku: Trudnoća kao nova šansa za izlečenje

Istorijski posmatrano, ovaj problem decenijama nije bio na radaru akušera, babica i stručnjaka za mentalno zdravlje. Da bi popunili tu prazninu, istraživači i kliničari širom sveta danas ubrzano rade na stvaranju novih resursa i smernica.

Dr Megan Galbali razvila je prve sveobuhvatne kliničke smernice za tretman anoreksije nervoze tokom trudnoće, koje su objavljene 2023. godine u časopisu “The Lancet“. U međuvremenu, dr Elizabet Klejdon pokrenula je inicijativu za edukaciju stručnjaka, dok je dr Džema Šarp osnovala Konzorcijum za istraživanje poremećaja u ishrani.

Kako trenutno ne postoje specifični, naučno testirani lekovi namenjeni isključivo ovoj grupi pacijentkinja, lečenje se oslanja na multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju, grupe podrške, porodičnu terapiju i blizak nadzor ginekologa i dijetetičara.

Trudnoća jeste savršena oluja za poremećaje u ishrani, ali uz pravu podršku ona ujedno može biti i najjača prekretnica ka potpunom izlečenju.

– Kada ženama pružimo pravu podršku, trudnoća može da bude period velike motivacije. Ako uspemo da im pomognemo na tom putu oporavka, to pruža neverovatnu nadu. Svako kroz poremećaj u ishrani prolazi sam, ali se niko ne oporavlja sam – poručuje dr Šanti.