Gde nestaju snovi: Zašto ih zaboravljamo i kako povratiti sećanje na njih

Zaboravljanje snova predstavlja čestu pojavu koja privlači pažnju onih koji žele da razumeju dešavanja tokom spavanja. Iako je proces sanjanja prisutan kod svih, zadržavanje tih slika u memoriji nakon buđenja često je otežano i kratkotrajno. Proučavanje ovog fenomena pomaže u boljem sagledavanju načina na koji ljudski um funkcioniše u toku noćnog odmora.

Postoje određeni načini i svakodnevne rutine koje mogu da doprinesu lakšem pamćenju snova. Razvijanje svesti o ovim procesima omogućava pojedincu da bolje poveže svoje svesno stanje sa onim što se dešava tokom sna. Na taj način, ono što je viđeno tokom noći može da postane jasniji deo svakodnevice, pružajući zanimljiv uvid u unutrašnji život.

Razlozi zbog kojih se čovek ne seća snova

Postoji nekoliko uobičajenih objašnjenja za otežano prisećanje snova:

Nedovoljno REM spavanja

Izostanak sećanja na snove nakon buđenja može ukazivati na smanjen intenzitet ili potpuni izostanak REM faze spavanja u odnosu na uobičajene fiziološke norme.

Većina snova se dešava tokom spavanja sa brzim pokretima očiju (REM). REM spavanje karakterišu aktivan mozak, brzi pokreti očiju i gubitak mišićnog tonusa.

Ako se REM spavanje dogodi, živopisni snovi povezani sa njim možda neće biti upamćeni. Ako dođe do prelaska iz REM faze u drugo stanje spavanja (najčešće stadijum 1 ili stadijum 2), mogu da se zaborave snovi pre nego što se povrati svest.

Lekovi mogu da potisnu REM spavanje. Posebno se čini da antidepresivi imaju snažan uticaj odlaganjem početka ili smanjenjem količine REM spavanja. Alkohol takođe može da deluje kao supresor REM faze, barem dok njegovo dejstvo ne prođe.

Prisećanje snova počinje da bledi po buđenju

Snovi obično brzo blede nakon buđenja. Ovo se dešava bez obzira na to koliko nečije pamćenje može da bude jako.

Kao opšte pravilo, snovi brzo blede nakon buđenja. Električni signali i hemijski potpisi koji čine iskustvo sna mogu da nestanu kako nastupa budnost.

Ali, moguće je da se elementi sna prizovu kasnije tokom dana, možda podstaknuti iskustvom koje ponovo aktivira istu oblast mozga koja je kreirala san tokom noći.

Posebno upečatljivi snovi mogu da stvore utisak koji traje decenijama. Prepričavanje sna drugoj osobi može da pomogne da se sećanje stabilizuje.

Snovi ili košmari, koji su povezani sa intenzivnim emocijama, uključujući strah, takođe mogu da ostanu urezani u umu. Amigdala je oblast mozga koja može da pomogne u izazivanju ovih snova ispunjenih emocijama.

Poremećaj spavanja

Poremećaji spavanja mogu da utiču na prisećanje snova. Na primer, nelečena opstruktivna apneja u snu takođe može da doprinese isprekidanom REM spavanju jer dolazi do poremećenog disanja usled opuštanja mišića disajnih puteva. Za neke to može da dovede do povećanog prisećanja snova, uključujući snove o davljenju ili gušenju.

Apneja u snu može isto tako da dovede do deprivacije (lišenosti) REM spavanja, a efikasna terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom u disajnim putevima (CPAP) može da izazove duboki povratni efekat (rebound) REM spavanja.

Osobe sa narkolepsijom takođe doživljavaju nagle prelaze u san koji doprinose prisećanju snova, halucinacijama povezanim sa spavanjem i paralizi sna.

Loše navike spavanja, stres i psihijatrijska stanja takođe mogu da fragmentiraju san i povećaju sanjanje i prisećanje.

Kako se setiti svojih snova

U cilju boljeg razumevanja sadržaja snova i unapređenja sposobnosti njihovog prisećanja, jedna od efikasnih metoda je uvođenje svakodnevne prakse vođenja dnevnika snova.

Vođenje dnevnika snova

Držanjem olovke i sveske na noćnom ormariću pored kreveta, postaje lako brzo zapisati snove odmah nakon buđenja. Zapisivanje sadržaja neposredno nakon buđenja omogućava trajno beleženje detalja pre nego što nastupi prirodni proces zaboravljanja.

Zapisivanje sna može da podstakne poboljšanje prisećanja snova. Ako nažvrljane beleške mogu da se protumače kasnije ujutru, osoba može da razmisli o značenju njenih snova.

Praktikovanje dobrih navika spavanja

Pored vođenja dnevnika snova, dobre navike spavanja takođe mogu da pomognu u poboljšanju prisećanja snova. Predlaže se fokusiranje na odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana.

Formiranje mirnog okruženja doprinosi kvalitetnijem snu bez prekida uzrokovanih neadekvatnom temperaturom ili bukom iz okruženja.

Ograničavanje ometanja i stimulacije pre spavanja

Smanjenje broja ometajućih faktora pre odlaska na spavanje doprinosi lakšem nastupanju sna. Listanje društvenih mreža i gledanje televizije može veoma da odvlači pažnju i oteža dobar san. Uz to, plava svetlost koju emituju uređaji takođe može da poremeti sposobnost mozga da se smiri radi odmora.

Upotreba elektronskih uređaja može da se zameni umirujućim aktivnostima koje pospešuju pripremu organizma za odmor, poput tople kupke, meditacije ili laganog istezanja.

Razgovaranje o svojim snovima

Verbalizacija zapamćenih delova sna neposredno nakon buđenja kroz razgovor sa drugima doprinosi njihovom boljem utvrđivanju u sećanju. Proces prepričavanja može da podstakne prisećanje dodatnih detalja ili drugih snova koji su prethodno bili zaboravljeni.

Da li je dobro sećati se svojih snova

Snovi često odražavaju svesne misli, sećanja i brige. Poznavanje toga o čemu su snovi može da pruži uvid u to šta je u umu i oko čega se javlja zabrinutost. Nije neophodno sećati se snova, ali to može biti koristan izvor uvida.

(Verywell Mind)