ZAGREB PODIGAO ULOG Traže 2,7 milijardi dolara ili blokiraju evropski put Crne Gore?

Izjava hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana da Zagreb od Podgorice traži navodnu vojno-imovinsku odštetu veću od 2,7 milijardi dolara predstavlja eskalaciju politike ucena i otvoreni pritisak na Podgoricu. Pitanje otvorenih sporova sve više izlazi iz domena međunarodnog prava i prava sukcesije, pretvarajući se u politički diktat kojim se pozicija članice Evropske unije zloupotrebljava za ponižavanje susedne države, piše Borba.me.

Godinama je narativ iz Zagreba bio zasnovan na navodnoj bezrezervnoj podršci evropskom putu Crne Gore. Međutim, praksa pokazuje suprotno. Svaki napredak Podgorice ka zatvaranju pregovaračkih poglavlja prati novi, finansijski teži i politički ultimativniji zahtev.

Inflacija zahteva

Pitanje školskog broda „Jadran“ i razgraničenja na Prevlaci godinama su služili kao diplomatski poligon.

Sada se tom spisku pridružuje astronomski finansijski iznos od 2,7 milijardi dolara, zasnovan na jednostranim procenama, piše Borba,me.

Umesto bilateralnog rešavanja problema kroz dijalog i međunarodnu arbitražu, Zagreb koristi mehanizam veta i zatezanja pregovora kako bi iznudio ustupke od zemlje kandidata koja nema jednaka pregovaračka oruđa.


Postavljanje finansijskih ultimatuma izvan dogovorenih međunarodnih okvira i mehanizama za raspodelu imovine bivše SFRJ predstavlja pokušaj jednostranog nametanja rešenja.

Gde su granice crnogorskog popuštanja?

Crna Gora se nalazi pred jasnim testom državnog integriteta. Pristanak na logiku u kojoj se evropske integracije plaćaju milijardama dolara ili ustupanjem državne imovine vodio bi potpunom gubitku diplomatskog suvereniteta.

Podgorica mora jasno povući granicu između konstruktivnog dijaloga i pristajanja na političku ucenu. Rešavanje otvorenih pitanja može se odvijati isključivo kroz međunarodno pravo, uz angažovanje nezavisnih arbitražnih sudova, a ne pod pritiskom kratkih rokova i uslovljavanja iz komšiluka.

(Borba.me)