Zbog čega svi žele na Mesec i ko vodi u novoj svemirskoj trci

Prva misija sa ljudskom posadom na Mesec posle više od 50 godina trebalo bi da poleti u narednim nedeljama.

Artemida Dva (Artemis Dva), misija američke svemirske agencije NASA-e, mogla bi da poleti u bilo kom trenutku od marta do početka aprila, u zavisnosti od niza činilaca, među kojima su završne provere letelice, položaj Meseca i vremenski uslovi.

Iako posada neće kročiti na površinu Meseca, NASA se nada da će desetodnevna misija utrti put ka „trajnom prisustvu na Mesecu i slanju Amerikanaca na Mars”.

Međutim, Sjedinjene Američke Države (SAD) nisu jedina zemlja koja želi da se spusti na Mesec.

Zašto države sada žure da „spuste čizme” na ovo nebesko telo i zbog čega se vodi nova svemirska trka?

Koja je svrha misije?

Za razliku od čuvenih Apolo misija na Mesec tokom 1960-ih i 1970-ih, ovo putovanje ne znači samo slanje ljudi i njihov povratak na Zemlju, kaže za BBC dr Namrata Gosvami, autorka knjige Scramble for the Skies.

To je odskočna daska ka cilju SAD-a, a to je uspostavljanje trajnog prisustva na Mesecu i eksploatacija vrednih minerala, kaže ona.

Ovo putovanje je nastavak misije bez posade Artemide Jedan 2022. godine, koja je bila prvi test tada novog sistema NASA-e za istraživanje dubokog svemira.

Između ostalog, posada Artemide Dva će uvežbavati upravljanje i precizno pozicioniranje svemirske letelice Oriona za sletanja na Mesec u budućnosti.

Najudaljenija tačka u dubokom svemiru do koje će letelica stići biće oko 7.400 kilometara iza udaljene (tamne) strane Meseca.

Zašto je trebalo toliko dugo za povratak na Mesec?

Poslednji put su ljudi hodali po Mesecu tokom misije NASA-e Apola 17, 1972. godine, u vreme Hladnog rata.

Do tada su SAD već dobile svemirsku trku, pošto su prve spustile astronaute na Mesec tokom misije Apola 11 1969. godine, što Sovjetski Savez nikada nije uradio.

Pošto je cilj bio ostvaren, nije bilo mnogo razloga da se nastave putovanja na Mesec, koja su bila izuzetno skupa, kaže Gosvami.

Program Apolo je od 1961. do 1972. koštao 25,8 milijardi dolara, što danas odgovara iznosu između 290 i 320 milijardi dolara.

Međutim, od tada su tehnološka dostignuća, kao što su rakete za višekratnu upotrebu koje su razvile kompanije Spejs Iks (SpaceX) Ilona Maska i Blu oridžin (Blue Origin) Džefa Bezosa, značajno smanjili troškove, što je dovelo do procvata startap sektora u oblasti svemirskih letova i porasta broja država koje žele da istražuju svemir.

Pogledajte video o Nilu Armstrongu, prvom čoveku koji je spustio nogu na Mesec

Danas više od 70 zemalja ima sopstvene nacionalne svemirske programe.

Ali možda najveći razlog što SAD ponovo imaju ambicije vezane za Mesec je Kina i njen sve veći uspeh u toj oblasti.

Kina je 2019. postala prva zemlja koja je spustila njenu sondu Čang-e 4 (Chang-e 4) na tamnu stranu Meseca.

Gosvami kaže da je to sletanje „probudilo” SAD, slično kao svojevremeno Sputnjik, misleći na prvi veštački satelit koji je Sovjetski Savez lansirao u orbitu 1957.

„Shvatili su: ‘Vau, nije da Kina samo kopira rusku tehnologiju'”, dodaje ona.

Čak i pre ovog kineskog dostignuća, američki predsednik Donald Tramp se izričito obavezao da vrati astronaute na Mesec i da sprovede dalja istraživanja svemira potpisivanjem direktive o svemiru 2017. tokom njegovog prvog mandata u Beloj kući.

Tada je rekao da će ta direktiva „osigurati da američki svemirski program ponovo predvodi i nadahnjuje celo čovečanstvo”.

• Sletanje na Mesec – teorije zavere i istina
• David Vujić i Apolo: Kako je inženjer srpskog porekla ostvario američki san
• Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca

Zbog čega je važan povratak na Mesec?

Iako Kina negira da je u svemirskoj trci sa SAD-om, stručnjaci uglavnom veruju da ona već traje i da je cilj biti prva zemlja koja će se vratiti na Mesec.

Većina analitičara smatra da bi zemlje koje prve uspostave trajno prisustvo na Mesecu mogle da steknu kontrolu nad vrednim nalazištima, među kojima je i južni pol, gde je otkriven vodeni led.

Taj resurs bi mogao da se koristi za vodu za piće, proizvodnju kiseonika, pa čak i za pravljenje raketnog goriva razdvajanjem kiseonika i vodonika i njihovim pretvaranjem u tečno stanje, što otvara mogućnost dopune goriva u svemiru.

Stručnjaci kažu da bi to smanjilo potrebu za skupim lansiranjima sa Zemlje i povećalo izglede za misije na Marsu u budućnosti.

• Trka za prirodna dobra Meseca – ko i kako piše pravila igre
• Kako izgleda šetnja po Mesecu
• Kako je Kina izvela istorijski pohod na Mesec

Pored vode, na Mesecu su otkriveni i druga prirodna dobra, među kojima su metali koji se koriste u građevinarstvu, poput gvožđa, aluminijuma i titanijuma, a otkrivaju se i nova nalazišta.

Redak izotop helijuma, izuzetno cenjeni helijum-3, na Zemlji dostiže cenu od neverovatnih 20 miliona dolara po kilogramu i u budućnosti bi mogao da se koristi za napajanje nuklearnih fuzionih reaktora.

Međutim, dobijanje resursa poput helijuma-3 je izuzetno teško.

Među izazovima je i to što bi rudarska oprema morala da izdrži temperature na Mesecu u rasponu od oko 120 stepeni Celzijusa tokom dana do oko -170 stepeni Celzijusa noću.

Zbog toga bi rudarenje helijuma-3 u budućnosti zahtevalo ogromna ulaganja, kao i tehnologiju za obradu ogromnih količina mesečevog tla.

„Da bi nešto bilo isplativo, morate da budete u stanju da ga izvadite, prodate i ostvarite dobit na način koji ima ekonomskog smisla, i da to opravda početno ulaganje u odlazak po taj resurs”, kaže Libi Džekson, šefica odeljenja za svemir u Muzeju nauke u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

„Morali biste da obradite oko metričku tonu regolita, odnosno rastresitog sloja heterogenog materijala koji prekriva čvrstu stenu, da biste dobili svega nekoliko miligrama helijuma-3″.

Koja zemlja će prva ponovo spustiti ljude na Mesec?

SAD i Kina se danas smatraju vodećim svemirskim silama.

SAD se nadaju da će ponovo spustiti astronaute na Mesec misijom Artemidom III, a cilj da to ostvare je najranije 2027. godine.

Kina je ostvarenje tog cilj postavila do 2030. godine.

Međutim, one nisu jedine zemlje koje imaju ambiciju da kroče na Mesec.

Indija, koja brzo napreduje u razvoju sopstvene svemirske tehnologije, planira da pošalje astronaute na Mesec do 2040. godine.

U avgustu 2023. godine, Indija je postala je četvrta zemlja, posle SAD-a, Rusije i Kine, koja je spustila svemirsku letelicu na Mesec, i prva koja je spustila sondu na južni pol.

Iako Rusija nikada zvanično nije objavila da joj je to cilj, u izveštaju državne novinske agencije Tass iz 2023. godine kaže se da Moskva planira da pošalje kosmonaute na Mesec i tamo uspostavi prisustvo između 2031. i 2040. godine.

• Poslednji ljudi na Mesecu: Priče o preostalim živim Apolovim astronautima
• Istorija: Indijska letelica uspešno sletela na južni pol Meseca

Dakle, ko će prvi stići na Mesec?

Neki stručnjaci veruju da Peking trenutno ima prednost, zahvaljujući brzom tehnološkom napretku i manjem broju poteškoća od programa Artemide.

Gosvami kaže da je ishod ove nove svemirske trke „još važniji od prve”.

Danas postoji više od 70 država koje imaju „svemirske institucije i agencije i koje su zainteresovane za ekonomski potencijal Meseca”, dodaje ona.

„Ovo je potpuno drugačija utakmica”.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kad će biti lansirana Nasina ‘Mesečeva misija’ i ko je u posadi Artemisa
• Ko će sledeći hodati po Mesecu
• Sletanje na Mesec promenilo je naše živote na osam načina
• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Može li bilo ko ‘posedovati’ Mesec
• Upoznajte malobrojne „žene na Mesecu”